Никога од праведника који непрекидно нападају СПЦ још нисам чуо да је упро прстм у владику Максима западно – американског. Доста њих чак ни не зна за нашег Максу, иако се пуни себе баве црквеним канонима и православном догматиком.

Кренула је уобичајна хајка на СПЦ пред Сабор, овај пут најпрљавија коју смо видели. Опет се ЗАВЕТНИ НАРОД баца каменом на лопова јер прозорљиво знамо да планира крађу, на ЦРНОГ МАСОНА Сарумана, Партијарха Профитија СОТОНУ, УДБУ Џомића, овај пут је и МЕТОДИЈЕ постао легитимна мета инфалибилних теолошких зналаца и ревнитеља, готово светитеља, а њега је до сад нападао само Н1, Данас и Антена. Недавно су се Н1 и Данасу придружили и највећи од свих Светосаваца, ПУМПОСАВЦИ!

Свакако ваља рећи да ту има оних који верују да чине праву ствар, па ако заиста доследно желе да баце тај камен, онако по заслугама, како то да нисам до сад видео да спомињу ни једног од разуларених владика који отворено шурују са ЦИА, Ционистима, Фанарима, Ватиканом, украјинским расколницима, разним гуруима Светског економског форума у Давосу и домаћим бизнис клубовима, који финансирају подбуњене владике, попове, студенте и пумпане, док оптужују Синод за екуменизам, који сами ни не крију.

Више деценија веома лоше или никакве црквене политиике, пре свега под вољеним патријархом Павлом, који је, окренут испосничком животу често испуштао из вида мишеве и волухарице које коло воде, па је све последично довело до борбе на живот и смрт која се тренутно води у СПЦ.

Владика Максим од милоште прозван Шагал по мом “омиљеном” дегенерисаном уметнику Вајмарске републике, недавно је поклонио слику “кад камење завапи” нашим паметним студентским доситејима, да би одмах затим бивши муж Оље Бећковић, бивши отац Ненад Илић, познатији као садашњи отац Баке Прасета, повео ону знамениту Литију крвавих шапица ка београдском Храму, на празник Светог Саве.

Владика Максим је познат по томе што ради лукаво и у тишини. Он је један од одговорних за преименовање СПЦ у Америци, опасну игру речи “Православна црква Србије”, као и саслуживање са украјинским расколницима и диловање са Фанарима. Максим је негирао постојање било каквог раскола све док се није десио, а из познате преписке са Иринејом Буловићем из 2019. можемо видети опасну игру са Цариградском патријаршијом која обиграва око свог жељеног плена – српског расејања у Америци и надлежношћу над српским епископијама на том континенту. Такође можемо видети да је Максим морао знати за раскол који је припреман, а завршен цариградским признањем некакве Украјинске црве мимо Руске патријаршије, што је даље узроковало прекид општења Руса са Цариградом. Свакоме ко хоће да се позабави овом темом, остављам текстове у коментарима.

Дословно сваки владика и митрополит који је потписао онај Григоријев ферман СПЦ и подржао студенте, шурује са непријатељима Цркве. Имамо хаос у Црној Гори, Аустрији и Немачкој, Хрватској, Америци, па и Србији, где се један не баш паметан владика, оптужен још 2023, досетио да прави пленум епархије како би се представио као жртва политичког прогона, а други луђак због једне дрвене цркве хоће да запали целу СПЦ.

За оне слабије информисане, канонске надлежности у епархијама су врло оштро одређене, те не може тек тако патријарх доћи и извући за ухо будаластог епископа. Епархије су као полиси, мале државе у оквиру Цркве и имају свој суверенитет.

Откуд то да се народ окренуо од стварних непријатеља, против нешто здравог ткива у Цркви? Па ово се не дешава од јуче, кампања против Цркве се води већ вековима, последњих година је то озбиљно узело маха па се доста народа са расколницима и нескривеним екуменистима бори за утицај и власт у СПЦ, потпомогнути Америма, Англосима, Ционистма, Ватиканом и разним тајним клубовима.

Врх јерархије СПЦ је у веома тешком положају. Хрву се са гомилом полуделих епископа, а ударац на њих би лако ујединио већ озбиљну масу непријатељских елемената и могао да их гурне у раскол и разне политичке трикове, које смо могли да видимо на примеру епархије Жичке, као и тренутни хаос у Црној гори, где Јоаникије подржава евроинтеграције, заиграо се са Милом и отворено подржава пумпане у Србији . У Америци је веома тешко стање са Иринејом и Максом, уз Лонгина који као да не зна где се налази.

Патријарх са Синодом има две опције, да тихује на олупини која извесно тоне, док му Григорије, Макса, Јоаникије и разни други ударају у цариградске зурле и тупане на увце на Титанику. А наши архијереји, у страху да не увреде танана осећања и положај неког од епископа и њихових ментора, не предузимају ништа, купујући још који минут, док ишчекују да још и лудаци из СНС детонирају у неком тренутку.

Друга могућност је да Синод превазиђе страхове, исуче мач и крене да решава ову болест која се запатила у Цркви. Плашим се да други избор не постоји и да се ово не може решити дипломатијом и неким триковима из рукава.

Аутор: Владимир Мојсиловић

Извор: facebook.com