​У протеклом периоду написао сам низ текстова о нашем духовном поглавару, Патријарху Порфирију, и та пракса ће се наставити. Реакције су, као што се могло и очекивати, биле дијељене. Међутим, оно што ме као човјека, Србина и вјерника највише боли јесу крајње непристојне ријечи које појединци упућују Његовој светости, нападајући га лажно и срамотно, чиме директно дјелују против Цркве, српства и српског интегрализма.

​Његова светост је служила Литургију на Голготи, па је ваљда историјски усуд да и сам пролази кроз голготу. Није ни први ни посљедњи наш Патријарх који се суочава са отвореним непријатељством оних којима духовне вриједности и национално јединство нису на првом мјесту.

​Ријечи се у јавном простору више не бирају, али остаје нејасно како неко ко нема основног пијетета према светињама може поглавара Српске православне цркве етикетирати увредљивим изразима, заборављајући да се тиме удара на један од кључних стожера опстанка нашег народа.

​Сличност са прошлошћу је очигледна. Исто као што данас поједини кругови разапињу Патријарха Порфирија, некада су на исти начин разапињали Патријарха Иринеја, Патријарха Павла и Патријарха Германа.

​Чинили су то исти они којима је циљ рушење српског интегрализма и заједништва. Сјетимо се само како су својевремено бранили режим Мила Ђукановића када је Патријарх Иринеј изнио историјску истину о положају Срба у Црној Гори, упоредивши га са тешком судбином Срба у некадашњој НДХ.

​Тадашњи напади стизали су од оних којима смета јака Црква, саборност и јединствен српски народ на свим просторима. Историјски тренутак од нас захтијева озбиљност и свјесност о важности очувања националног и духовног бића, умјесто подржавања идеологија које свјесно раде против интереса наше вјере и традиције.

​Све је на крају ствар избора. Наш избор је да у сваком тренутку морамо бити уз своју Српску православну цркву и свог Патријарха, јер бранећи Цркву, бранимо српство и српски интегрализам од свих покушаја да се наш духовно-национални корпус разједини.

​Историја нас учи да ће Црква, упркос свим искушењима, надвладати подјеле и пролазне идеологије оних којима традиционалне вриједности нису на срцу.
​Свако добро од Бога желим свима.

Аутор: Спасоје Томић, магистранд историје