Више пута сам износио мишљење да употреба титулације „егзарх свештеног трона пећког“ није ни смислена ни корисна, не зато што мрзим било кога већ зато што волим нашу Цркву. Сматрао сам да није смислена јер је егзарх неко ко управља поред своје епархије и другом назначеном територијом, у овом случају Пећком Патријаршијом. А с обзиром да Пећка Патријаршија није упражњена и није без свога поглавара у лику Патријарха, сматрао сам да се овом титулацијом ствара двовлашће. Нарочито када имамо у виду да у Уставу Српске Православне Цркве не постоје ни дефиниције садржине и значења ових титулација, што у јавности оставља простор за разна слободна тумачења. Међутим, иако историјски постоји употреба титуле егзарха и као патријарховог заменика на одређеној територији, чиме би Митрополит црногорско-приморски био позициониран изнад других митрополита у својој области, уколико бисмо имали пуни митрополитански систем уређења цркве, који немамо, никада у историји није био случај да је митрополит именован као егзарх самог патријарховог неупражњеног трона (у овом случају Пећког). У томе смислу (у случају митрополитанског уређења) би било логичније да је митрополитова титула, на пример, митрополит-егзарх црногорско-приморски. 

Ипак, с обзиром да су Архијереји Српске Православне Цркве доделом нових титула на последњем Светом Архијерејском Сабору из својих разлога расудили и сматрали овакву титулацију оправданом и потребном, остаје да честитам Високопреосвећеном Архиепископу цетињском, Митрополиту црногорско-приморском и Егзарху трона пећкога (као и свима осталима). И ово искрено мислим, поред свега осталог напред реченог.

Извор: Фејсбук: Ведран Гагић