„Супер изборна година“ је термин који се користи у медијима, а у вези са изборима који су 2024. године планирани у више земаља широм света. У овој години више милијарди људи у преко 80 земаља већ је изашло или ће изаћи на изборе. Стога ова „супер изборна година“ јесте посебно важна из перспективе глобалне политике, јер ће планирани избори нужно утицати и на многе актуелне светске догађаје попут рата у Украјини, Израелско – палестинског конфликта, постпандемијске глобалне кризе итд. 

У свих 27 држава Европске уније бираће се чланови Европског парламента. Неке од најмногољуднијих земаља света попут Индије – државе са највећим бројем становника, која је увелико престигла и Кину – , Индонезије -највеће муслиманске земље – , Пакистана – друге највеће муслиманске земље – и Ирана, одржаће своје изборе. У Русији су предходне недеље одржани председнички избори, на којима је актуелни председник Владимир Путин освојио преко 87% гласова. У Великој Британији одржаће се парламентарни избори, где се по тренутним анкетама, после 14 година владавине очекује пораз конзервативаца и победа лабуриста. У нашем региону избори су планирани у Румунији, Северној Македонији и Хрватској (председнички, парламентарни, као и избори за Европски парламент). Избори ће ове године бити одржани и у земљама попут Тајвана, Финске, Бангладеша, Азербејџана, Белорусијe, Португала, Јужној Корејe, Белгијe…

Крајем године, као врхунац „супер изборне године“, одржаће се Амерички избори, можда и најбитнији и најнеизвеснији у новијиј историји. Поред значаја свих избора у земљама широм света, највећи утицај на све глобалне токове имаће управо амерички. Они долазе у моменту када је америчко друштво дубоко подељено и још увек неопорављено од контраверзи везаних за прошли избор Бајдена за председника. Догађаји који су се одвили у Тексасу у вези са проблемима илегалних прелазака границе и емиграције показали су колико је та подела велика. Државе где су републиканци и демократе гувернери доносе различите законе и одлуке, тако да се унутар самих САД-а може приметити подела на конзервативни табор, који је више окренут повратку традиционалних амерчких вредности и на либерани који и даље заступа глобалистичке идеје које су биле доминантне предходних деценија. Управо се овде назиру и могући глобални токови, као и то како би могле да изгледају нове поделе у политици и друштву. Велики утицај на све наведено зависиће управо од резултата америчких избора. Предходни мандат Доналда Трампа донео је промене у америчкој политици, која је до тада имала непромењен ток, и није зависила од тога да ли је председник републиканац или демократа. Предвиђа се да би нови Трампов мандат могао значајно да уздрма амерички политички естаблишмент који је у претходном периоду трасио пут Сједињених Америчких Држава у правцу промовисања лево-либераних вредности и глобализма. Очување тих вредности као парадигме америчке политике и опстанка идеја које су доминирале предходних деценија гарантовао би нови мандат Бајдена, али би са собом обавезно носио и продубљење велике поделе у америчком друштву. Због свеукупног значаја америчких избора, можда и најзначајнијих у новијој историји, њиховог утицаја на свет, у овом, као и наредним текстовима, пажњи циталаца донећемо кратку анализу водећих америчких идеологија, најзначајнијих подела у америчком друштву, као и могућих епилога које би овогодишњи избори могли донети.

Политичке оријентације америчког друштва

Политичкe идеологијe у Сједињеним Америчким Државама се најпрецизније могу разумети помоћу лево-десног спектрума. У америчкој политици, термини „левица“ и „десница“ се у најширем смислу односе на две главне идеолошке и политичке оријентације. Иако ови термини могу бити донекле флуидни и зависни од контекста, они генерално представљају различите перспективе о улози владе, социјалним питањима и економским политикама. Либерализам је доминантна левичарска идеологија, а конзервативизам је доминантна идеологија деснице. Они који имају уверења између либерализма и конзервативизма или мешавине уверења на овој скали називају се умеренима (moderates), али су у вези са предстојећим изборима ирелевантни јер Сједињене Државе de facto практикују двопартијски систем и обе странке су чврсто утемељене на поменутим оријентација. Од средине 20. века, Демократска странка је подржавала лево-либералну политику, а Републиканска партија десно-конзервативну политику.

Десно-конзервативна оријентација

Десничарске идеје америчке политике углавном фаворизују ограниченију улогу владе, наглашавајући индивидуалне слободе и принципе слободног тржишта. Ово може укључивати смањење државних прописа и промовисање економије слободног тржишта. Десничарске позиције чврсто подржавају традиционалне вредности и културне норме, пре свега дефинишући конзервативне ставове о питањима као што су абортус, брак и верске слободе. Десна оријентација има подршку либертаријанаца (не треба их помешати са либералима), северних бизнисмена, јужњачких сегрегациониста и онога што се у супротном табору назива „хришћанска десница“. Последња група подразумева већински део америчког друштва који због свог хришћанског погледа на свет одбија да прихвати наративе који се веома агресивно намећу од стране левице. Као одговор на све већу либерализацију друштва десничарски популизам постао је доминантна конзервативна фракција америчке политике. Указујући на то да Сједињене Америчке Државе доживљавају морални пад под утицајем LGBTQ+ и родних („gender“) идеологија које отуђују америчко друштво и крше његове суштинске принципе, такозвана „хришћанска десница“ заговара традиционалне вредности, децентрализацију и закон утемељен на принципима хришћанске вере. 

Критике које се најчешће упућују конзервативној оријентацији указују на то да политике које фаворизују минималну владину интервенцију и ниже порезе могу погоршати неједнакост у приходима, остављајући угрожено становништво без адекватних мрежа социјалне заштите, што би последично могло довести до друштвених немира и дугорочних економских изазова. Критике, такође, указују на неспремност да се индустрија регулише узимајући у обзир питање заштите животне средине које може довести до еколошке деградације и допринети додатном погоршању климатских промена. Игнорисање ових изазова према њима имало би дугорочне последице на глобалном плану. Као контра-аргумент на реакције „хришћанске деснице“, лево-либерални критичари тврде да прихватање традиционалних вредности без обзира на еволуирајуће друштвене норме може маргинализовати одређене групе и ометати прогрес у најважнијим друштвеним питањима.

Наставиће се…

Насловна фотографија: Unsplash/Arnaud Jaegers