Шта се дешава на Православном богословском факултету? Изгледа исто оно што и у свим нашим просветним установама (ја сам у гимназији) – мања група самоизабраних (или како себе називају, самоорганизовани) блокира школу/факултет и те одлуке доноси на незаконитим скуповима, које називају пленумима. Већина, која се са овим безакоњем није слагала, је нажалост све време била пасивна и на неки начин допустила ово безакоње и терор (гажење зајемчених уставних права, о којима не може бити никаквог гласања, поготово не у незаконитим и ненадлежним телима, какви су тзв. пленуми). Студенти православног богословља би требало да буду први који треба да схвате зашто су блокаде факултета не само противзаконите, него су и супротне јеванђељу – јер прече слободу и право другом човеку. Циљеви протеста могу бити и јесу племенити, али је блокада као метод борбе хришћански неприхватљива.

И сад, када је та тиха и успавана већина студената коначно проговорила, када се коначно појавила тамо где треба да дигне свој глас у одбрану својих права и слобода, то се од тзв. пленумаша не прихвата. И наравно, увек ће кренути са заменом теза како је њима жао жртава у Новом Саду, а оне, који се не слажу да је блокада исправан метод борбе ће оптужити да им није жао, да немају емпатију, да бране режим, да су уцењени, плаћени, итд.

Са дозволом студената ПБФ-а, објављујем њихова сведочења, да људи виде и чују оно што неће видети на N1 и сличним медијима: