У школској години 2024/25, од око 112.600 ученика у бечким обавезним школама (основне, средње, специјалне и струковне), њих 41,2 % припада исламској вери, док 34,5 % ученика припада некој од хришћанских деноминација – највише римокатоличкој (17,5 %), затим православној (14,5 %) и евангеличкој (1,7 %). Готово четвртина (23 %) ученика нема никакву верску припадност.

Посебно је изражен тренд у средњим и струковним школама, где муслимански ученици чине готово 49 % популације, док је удео хришћана тек између 31 и 33 %. У основним школама је слика нешто изједначенија – 37,7 % исламске, 32,1 % хришћанске и 26,2 % безвјерске деце. Више од пола ученика с мигрантским пореклом У ширем контексту, 54,2 % младих у Бечу има мигрантско порекло – трећина је рођена изван Аустрије (прва генерација), а две трећине у земљи, али с родитељима рођеним у иностранству (друга генерација). Најбројније групе су Сиријци, Украјинци и Немци, према статистици из јануара 2025. Уједно, готово свако друго дете у Бечу (49 %) не користи немачки као главни језик код куће. У неким четвртима, попут Фаворитена, тај број досеже и 72 %. Ови подаци додатно распирују расправе о интеграцији, образовној политици и идентитету главног града Аустрије, који се демографски све више мења.

Извор: dunav.at