Живот ван земље заиста омогућује да направите одређену дистанцу према устаљеном окружењу и да мало другачије гледате на догађаје и људе које срећете кад се вратите. Прво што осетите је страшна напетост у атмосфери и људи који су на ивици пуцања. Како и не би. Земља је у некој врсти ванредног стања још од кад су напредњаци дошли на власт, а на све то дошла је потпуна парализа система која траје већ десет месеци. Заправо не знате да ли земљу више блокирају такозвани студенти или такозвана власт.

Друга ствар је да је Србија апсолутно остала без иједног релативно нормалног масовног медија и да у ономе што се за то издаје можете само да нађете спиновање и хушкање на једну или на другу страну и интерпретације, а да вам праве информације о томе шта се дешава не даје нико.

Ван фокуса је, на пример, и све оно што се дешава у Српској, а уопште није безазлено. Милорад Додик је, наиме, званично престао да буде председник Републике Српске, али се он и даље понаша као да јесте.  Недавно је господину Минићу дао мандат да формира владу, чиме је и легалност позиције председника владе Српске довео у питање и тиме је направљен још већи, непотребан проблем, јер је пре тога била легална и легитимна влада.

ЦИК Босне и Херцеговине је у међувремену расписао изборе за новог председника Српске за 23. новембар. Додик међутим то игнорише и уместо тога најављује још један од бројних референдума, каквих је било неколико у последњих пар година. Наравно, не референдум о самосталности.

Никоме није баш јасно шта се дешава јер Додик нема апсолутно ничију подршку споља за то. Штавише, пријатељи су му са разних страна саветовали исто: да прихвати одлуку, да се повуче на место председника странке и да на време припреми доброг кандидата, јер Станивуковић на изборима лагано може победити лошег кандидата, као што се у два наврата десило на бањалучким локалним изборима. Опозиција такође треба да се определи према тим изборима, а они чекају став Београда. Дакле, Република Срспка улази у озбиљну институционалну и политичку кризу.

Студенти и „студенти”

А што се тиче стања у Србији, доста тога што се дешава не стиже до медија. У свега неколико дана покупио сам следеће ствари које нигде не можете да видите или чујете.

Главни „студенти“ су, осим ректора Ђокића, адвокат Зденко Томановић и медијски стручњак Иван Станковић. Неки чак тврде да су Станковић и његови људи задужени за одржавање студентских друштвених мрежа и комплетно спиновање од стране „блокадера“. Власт ту информацију има, али из неког разлога не објављује. Узгред, по факултетима више углавном нема студентских протеста и пленума, па је потпуно апсурдно што се то и даље назива студентским протестима и што се говори о неким непознатим студентима. Сви знају да је од почетка центар у београдском ректорату, да је преко тога ишла и логистика, финансије, итд.

Главни „студенти“ су, осим ректора Ђокића, адвокат Зденко Томановић и медијски стручњак Иван Станковић

Пошто је власт успела, бројним рекетима на различитим странама, да се одбрани 15. марта и да купи још годину до две, сада се више уопште и не ради о смени власти. Циљ „студената“ је да се на следећим изборима, који би се одржали што пре, капитализује незадовољство преко неке студентске листе. О томе говори и чињеница да су „пуштени низ воду“ људи из медија у оквиру Јунајтед групе.

Ректор београдског универзитета Владан Ђокић (Фото: Снимак екрана/Јутјуб/RTS Oko – Zvanični kanal)

Стране амбасаде су ставиле вето на могућност да се на челу листе нађе професор са националним педигреом и сада је тенденција да се са ње избаце сви „национални“ актери. Дакле, странци ће изгледа ту листу искористити да преко ње афирмишу своје клијенте и припреме екипу коју виде као наследнике садашњих власти и гаранте трансатлантског пута.

Хоас са полицијом, тужилаштвом и правосуђем је резултат уставних промена које је предводио СНС… 

Постојећа опозиција, која је морала да ћути у протеклих годину дана, сада полако капира да ће испасти будале, јер од смене Вучића до даљњег нема ништа, а „студенти“ ће им покупити посланичка места. Уз „студенте“ су ДС и Крени-промени, а сви остали су око Ђиласа, тако да ће полако и они кренути да бране своје позиције. Биће наравно и трећа колона, пошто ни Милош ни Нестор не седе беспослени.

Она двојица поменутих „главних студената“ била су пред Видовдански митинг код Патријарха и звали су га да говори на скупу. Наводно су тврдили да би и Новак Ђоковић говорио ако се тамо појави Његова светост. Кажу да су одатле главачке излетели.

Продужени хаос

Читава припрема „студентске листе“ и злоупотреба ректорске, деканских и професорских позиција за отворену политичку активност, од стране људи који би морали да бране аутономију универзитета и спречавају политичко ангажовање је скандалозна. Али, не заборавимо, то су све опет кадрови које је СНС довео на та места.

Избора неће бити пре пролећа следеће године, када ће се вероватно повезати са ових десетак општина где морају да иду локални избори. То значи наставак хаоса и неке врсте блокаде и системских инцидената све до тада.

Од целе те перипетије не видимо неке фундаменталније ствари и не сагледавамо чињеницу колико смо сви заједно у проблемима. Државни буџет је у катастрофалном стању. Има привредних активности које су пале буквално за педесет посто (туризам и повезане гране), издавачи су сви пред затварањем, продаја станова смањена за трећину, итд. Држава наравно наставља да се задужује и планира нова и нова задужења.

Нереди у Београду током студентско-грађанског протеста, август 2025. (Фото: FoNet/Aleksandar Barda)

Европска Унија и НАТО, који се спремају за рат против Русије, на сваки начин ће покушати да наше крајеве пре тога утерају у свој безбедносни оквир. Србија фино напредује у том правцу, али не брзином која се тражи. Отуд и сви ови безбедносни савези у нашем окружењу и подизање национализама околних народа.

На све то држава реагује тиме што продужава хаос. Протесте су и изазвали и покренули управо кадрови СНС-а, што некако сви заборављају. И ректор Ђокић и заборављена хероина Наталија Јовановић (жена Банета Банане) и цела структура протеста су, наравно, њихови кадрови. Као што је и хаос са полицијом, тужилаштвом и правосуђем генерално исто резултат њихових уставних промена, на шта су сви нормални људи упозоравали када су они то доносили. Али то и јесте проблем. И једни и други раде оно што им стране газде кажу. Отуд репродукција општег хаоса и довођење свих српских простора у озбиљну безбедносну ситуацију.

Ово је као што је познато прва и једина земља у којој су, поред факултета, током протеста биле блокиране и школе, и то чак и основне. Основа за то је наравно систем корупције који је направљен преко система продаје приватних уџбеника, што је такође ишло преко кадрова и система који је власт направила.

Турски пример

Ово је такође једини режим који је на блокаде опозиције и „студената“ реаговао тако што их имитира, па додаје своје блокаде. Свака нормална власт гледа да уклони блокаде, разреши протесте и васпостави поредак. Ово је ваљда једина власт која ужива у томе да репродукује и шири хаос уместо да га сузбија.

У марту ове године након хапшења градоначелника Истанбула и потенцијално будућег председника земље Екрема Имамоглуа, избили су једни од највећих протеста које је Турска видела. Супротно наведеним примерима, Ердоган је употребио све што има да покаже моћ и да опозицију почисти са улица и обезбеди функционисање система. Водени топови су одували Пикачуа и протестанте.

Свака нормална власт гледа да уклони блокаде, разреши протесте и васпостави поредак. Ово је ваљда једина власт која ужива у томе да репродукује и шири хаос уместо да га сузбија

Но у исто време, он је иницирао стваран дијалог и разговор са опозицијом. Рекао им је да не намерава да им узима градове које су поштено добили на изборима, укључујући и Истанбул, да држава мора да функционише и да одреде заменика у Истанбулу који ће да води град док се Имамоглуов случај не реши. У свега неколико дана договорили су се око свега, протести су окончани, а држава наставила да делује у пуном капацитету и да захваљујући томе пројектује своју моћ ван својих граница.

Протест у Турској поводом хапшења градоначелника Истанбула, 29. март 2025. године (Фото: REUTERS/Umit Bektas/File Photo Purchase Licensing Rights)

Имамоглу је у међувремену осуђен на двадесет месеци, али протеста није било, јер постоји стална комуникација на линији председник-опозиција, уз вођење рачуна и о мећународном положају земљем будући да Турска игра огромну улогу од Блиског истока, преко Либије, Кавказа, Централне Азије, итд. А ето Турске и на Балкану све више. Отворили су фабрику муниције и дронова на Косову, помажу наоружавање и обнову наменске индустрије у БиХ и сада већ многи мисле да је после демонстрирања силе на Кавказу и Блиском Истоку време да се нешто слично уради и на Балкану кроз помоћ савезницима. Ту се наравно вектори интереса слажу са садашњим интересима ЕУ и НАТО.

Дакле, као што видимо може много другачије да се решава проблем са опозицијом, тамо где постоји озбиљна држава и где се дела у складу са националним интересима.

И даље чекамо књигу о победи над обојеном револуцијом и чекамо формирање Покрета за народ и државу…

Миша Ђурковић је научни саветник Института за европске студије. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард