КАДА ГОДИНЕ ПОЧНУ У МАРТУ 

или УЧИМО ЛИ НЕШТО ОД НАШЕ ПРОШЛОСТИ?

Добро нам је свима познато да година почиње у јануару! Тако је говорио и један предизборни плакат са почетка деведестих година прошлог века. Стога се сваког 31. децембра са радосним усхићењем и бројним очекивањима припремамо за долазак новог годишњег круга. Да ли ће нам бити боље него прошле године? Шта ће се догодити ове? И друга бројна питања постављамо, сами себи и другима, током тих празничних дана. Понекад ово пратe одређене зебње и стрепње… али ово је већ ређи случај. Чекамо да поноћ откуца, бројимо последње секунде старе године: 10, 9, 8, 7, 6, 5… и чини нам се да смо све лоше оставили иза нас, тамо у старој години и сада улазимо у нову  – да у њој оставимо свој траг, као у неугаженом јутарњем снегу кроз који нико још није прошао! Узбуђује нас веома и сама та помисао да улазимо у нешто ново, чисто и неукаљано. Но да ли је баш увек тако? 

Насупрот данашњој традицији у древном Риму године су почињале у марту (Martius) – тачније првог дана овога месеца. На мартовске календе (calendae) приређиване су свечаности у част бога рата Марса (по коме и сам месец носи назив), пострајавале су се легије на Марсвом пољу (Campus Martius) недалеко од Рима… Тада је почињала нова сезона војних капања, а баш на тим освајачким ратовима Рим изградио свој просперитет. Рат и време су у древном Риму били судбински повезани! Време се је тада, као усталом и сада, мерило часовима, данима, месецима, годинама… Календар је био један од начина да се организује друштвени живот, да се истакну заједничке вредности и последично постигне и оснажи друштвена кохезија. Владари су се стога бавили и овим, важним календарским питањем, очигледно не без разлога. Специфичност римског календара било је то што је он препознавао три важна дана у месецу: поменуте календе (из чега је изведена и сама реч календар), ноне (nonae) – пети или седми дан у месецу и иде (о којима ћемо нешто касније говорити).

О пролећном почетку године сведоче римски називи месеци, који су преузети у већини језика света, а носе своје називе по „старом“ рачунању: тако се пети месец у години називао Quintilis, шести Sextilis, седми September… Неки месеци су касније пороменили своје називе – па је, мало пре поменути, квинтилис постао јул (Julius), у част рефоматора календара Јулија Цезара, а секстилис август (Augustus) по титули првог римског цара Октавијана (8. године наше ере). Други су пак задржали своја ранија имена: October, November и December – у значењу осми, девети и десети месец (у години). На крају године налазио се је месец са најмањим бројем дана фебруар (Februarius) – који је од почетка (тј. од реформе календара Нуме Помпилија) имао 28 дана. Сам назив месеца потиче од латинске именице februa (у дословном значењу грозница), односно придева februus (у преводу очиснички) и био је као што му и само име говори посвећен (религијском) чишћењу. Тада су се  вршила бројна жртвоприношења боговима за очишћење људских грехова. 

Већ поменути Нума Помпије (други римски краљ) увео је и месец јануар (Ianuarius) посвећен богу врата и пролаза Јанусу (Ianus) – заштитнику почетака и завршетака, божанству времена. Ова символика несумњиво је утицала и на промену почетка године. Тако је први пута нова година је започела у јануару 45.г. пре рођења нашег Спаситеља. Претходне 46. године пре Хр. ступила је снагу реформа календра Гаја Јулија Цезара, али њен покретач није поживео довољно дуго да види плодове свога рада – убијен само две године касније у римском Сенату, на мартовске иде 44. године старе ере. Иде су биле 13. или 15. дана у месецу (зависно од дужине самог месеца) и подударале су се са пуним Месецом. Биле су посвећене врховном богу Јупитеру, он је био заштитних тих дана, али све ово није помогло Гају Јулију – те године су иде биле крваве! Постхумно је одлуком Сената Цезар добио свој месец, али то је била тек мала утеха у великој трагедији. Као да је март још једном хтео да поручи да од њега све почиње? Иако је Цезарова реформа календара учинила да се почетак године помери на 1. јануар, један од најзанчајнијих догађаја у историји старог Рима догодио се (баш) у марту! Случајност? Можда?  

Читаоцу ових редова може се учинити да смо се превише удаљили од теме… али треба имати на уму да је рачунање времена веома важно – особито на символичком плану. Шта ми као народ имамо рећи по овом питању? А ко погледамо само двадесети и почетак двадесетпрвог века многи важни и преломни догађаји догодили су управо у марту. Ти догађаји нису обележили само ту годину, већ и цело наступајуће раздобље! Тако су догађаји од 27. марта 1941.г. утицали на наредне деценије и многе генерације. Сукоби за југословенско наслеђе (1990 – 2001) расламсали су се (на подручју данашње Хрватске, Босне и Херцеговине, Космета и Северне Македоније) у марту 1991. и 1992., односно 1998. и 2001. године… Пакрац и Плитвице, Београд и Сарајево, Доње Преказе и Тетово су били неки од епицентара ових мартовских сукоба. Агресија НАТО пакта на СР Југославију (пре свега на Србију и њен народ) започела је, пре пуних 25 година, 24. марта 1999. године. Бог Марс је поново играо своју деструктивну улогу у пуном капацитету! Сви добро памтимо и Мартовски погром 2004. године… Већина раздеобних догађаја наше новије историје догодила управо у марту! Можда то нешто говори?

Наставиће се…  

Насловна фотографија: Pixabay/Atlantios