Пензионисани свештеник Ненад Илић већ дуже време, понашајући се на начин који не доликује православном свештенику, активно ради на разбијању црквеног поретка и урушавању угледа Српске Православне Цркве у јавности.
Углавном, свештеник Ненад Илић је у јавности мање познат по пастирском делу, више по томе што је постао политички активист, а највише по томе што је отац јутјубера званог „Бака прасе“ за кога се везује читав низ саблазни и скандала. Чини се да је у овом случају, на жалост, до бола и туге потврђена она народна: попов син – ђавољи унук!
Тужно је и трагично, али се мора рећи да се ради о о једном од водећих гласноговорника неморала и агресије међу младим људима. Још је тужније и трагичније што то не само да не обавезује свештеника Ненада Илића него у јавности ствара утисак да та брука и не постоји и да уопште није везана за њега.
Ђакон Епископа Пахомија
Ко је, заправо, Ненад Илић?
Ненад Илић је као новообраћеник уписао Богословски факултет почетком 90-их година ХХ века. Годинама је био везан за Епископа врањског Пахомија, који га је 1996. године, вођен својим разлозима и под неким чудним и још увек недовољно познатим околностима, рукоположио у чин ђакона. Постављен је на ђаконску службу у Епархији врањској и Црквеној општини у Врању.
Из Епархије врањске је, по великој милости Патријарха Павла, прешао у Архиепископију београдско-карловачку 1999. године. Већ на почетку ђаконске службе кажњен је забраном свештенодејства на одређени временски период.
Спрдња са Солунцима
Иначе, Ненад Илић је пре рукоположења неко време радио у Народном позоришту као редитељ. У том периоду, управа Народног позоришта му је поверила да режира драму „Солунци говоре“, чији је аутор познати српски књижевник Антоније Ђурић. Углавном, Ненад Илић је, живећи и понашајући се у духу времена комунистичког поништавања и понижавања свега што је српско и православно, на крајње непримерен и понижавајући начин приказао наше јуначке претке.
Антоније Ђурић је био саблажњен када је дошао на једну од проба у Народном позоришту. Видевши да је тада млади редитељ, у духу најгорих комунистичких манира, схватио да му је задатак да понизи Солунце и велику српску епопеју, Антоније Ђурић је спречио извођење представе. Условио је директора Народног позоришта: или промена редитеља Илића или забрана коришћења текста његове драме о Солунцима!
Илић је морао бити промењен, а режија је поверена Цисани Мурусидзе, Грузинки, која је том драмом овенчала славом јунаке са Цера, Мачковог камена, Гучева, Колубаре и других бојишта. Иначе, Ненад Илић је из неких разлога својевремено био ослобођен војне обавезе.
Бака Прасе о свом оцу
Патријарх Павле је ђакона Ненада Илића примио у свезу клира Архиепископије београдско-карловачке не знајући да га је Епископ Пахомије рукоположио без обзира на канонску сметњу конкубината, односно његовог претходног грађанског брака.
Црквена јавност је недавно била затечена информацијом коју је јавно пласирао Илићев син Богдан, алијас „Бака прасе“. Илићев син је навео следеће:
„Мој ћале је у млађим даним био шмекерица, озбиљна шмекерина, тешка швалерчина. Пре него што је нашао Бога, он је био већа будала од мене, што ја нисам знао. Ја сам био убеђен да је мој ћале био свети, пресвети цео живот. Мој ћале је био спаљотина тешка у мојим годинама и мој ћале је био у браку са Ољом Бећковић“ (https://www.blic.rs/zabava/baka-prase-u-lajvu-otkrio-da-je-njegova-otac-bio-u-braku-sa-oljom-beckovic/mq9gw5f).
Патријарх Павле и Илићево рашчињење
Патријарх Павле је, после добијених сазнања о канонској смети ђакона Ненада Илића, најпре проверио тачност тих информација. Утврђено је да је Ненад Илић 24. марта 1983. године ступио у грађански брак са познатом новинарком, о чему је Илићев син много касније обавестио јавност. Црквени брак није био закључен.
Ненад Илић се са новинарком споразумно развео пресудом Окружног суда у Београда П бр. 5891/85 од 24. децембра 1985. године. Наведено је да су им брачни односи били трајно поремећени и да је њихов заједнички живот престао у мају 1985. године.
Патријарх Павле је, одмах по сазнању овог скандала, 1. децембра 2000. година упутио акт Црквеном суду Архиепископије београдско-карловачке у коме је навео да су његова сазнања о конкубинату ђакона Ненада Илића потврђена приликом сусрета са оцем познате новинарке, па је Илићев случај предао у надлежност Црквеног суда.
Ђакон Ненад Илић је рашчињен пресудом Црквеног суда Архиепископије београдско-карловачке 7. августа 2001. године. Патријарх Павле је навео да ће рашчињени ђакон Ненад Илић ”схватити узвишеност и одговорност свог свештеничког чина”, као и да му је казна изречена ”као могућност за покајање”.
Иначе, ђакону Ненаду Илићу је приликом саслушања пред Црквеним судом постављено питање да ли је пре рукоположења живео у конкубинату. На то питање није одговорио.
Црквени суд је закључио да је ђакон Ненад Илић крив зато што је стварно живео у конкубинату и зато што је примио ђаконски чин, а морао је да зна да живот у конкубинату представља неотклоњиву канонску сметњу за рукоположење. Осим тога, у образложењу пресуде је наведено да је ђакон Ненад Илић био непослушан према надлежној црквеној власти, као и да је из извода из матичне књиге венчаних парохије Цркве Светог Николе на Новом гробљу од 7. децембра 2000. године утврђено да су Ненад Илић и његова друга супруга А.Л. венчани и да су навели да су обоје првобрачни, што није истина када је у питању Ненад Илић.
Црквени суд о Илићу
Црквени суд је у образложењу пресуде, поред осталог, навео и следеће:
„Шта је (Ненад Илић) говорио пред рукоположење за ђакона свом исповеднику, то је ствар његове савести и савести исповедника. За суд је важно то што је морао знати 17. канон Светих апостола и 3. канон VI Васељенског сабора да је конкубинат сметња за рукоположење. Његово казивање да је то ”срцем и умом предао забораву” приликом исповести пред рукоположење, суд није могао да прихвати. Да је заиста живео у конкубинату, то се посредно види из његовог одговора на тужбу, где је навео да је ”живео са њом у формалним околностима грађанског брака, нпр. као брат и сестра”. Ово је одговорио са предумишљајем на оно што га суд није питао да не био одговорио оно што га је суд питао“.
Пресуду о рашчињењу ђакона Ненада Илића потписао је Патријарх Павле.
Илићев напад на Патријарха Павла
Ненад Илић је у жалби брутално напао Патријарха Павла и написао је следеће:
”Направили сте велику грешку која може да има последице по живот наше цркве… ваша одлука је неоправдана, показује Цркви непримерену хладноћу и одсуство љубави, одсуство познавања живота па чак не укључује ни елементарну интелигенцију. Пре било каквих даљих потеза сачекајмо одлуку Великог црквеног суда по овом питању”.
Патријарх Павле је тада записао да је његов одговор рашчињеног ђакона Ненада Илића ”врло неумесан и пун цинизма”.
Велики црквени суд је 7. марта 2003. године, поступајући по највећем могућем снисхођењу, преиначио одлуку Црквеног суда Архиепископије београдско-карловачке и уместо казне лишења свештеничког чина и враћања у ред световњака, ђакону Ненаду Илићу је изрекао казну забране свештенодејства у трајању од 10 година.
Немачко-француски кадар
Одмах по истеку казне десетогодишње забране свештенодејства, ђакон Ненад Илић се обратио Патријарху Иринеју да му дозволи служење. Патријарх Иринеј му је дозволио ђаконско служење почев од 1. јануара 2014. године и то искључиво у парохијском храму Светог Николе на Новом гробљу у Београду. Крајем 2017. године је затражио и добио канонски отпуст за Епархију западноевропску. Епископ Григорије га је рукоположио у чин свештеника, што је веома канонски спорно ако се има у виду његова канонска сметња. До пензионисања је служио у Амстердаму, а онда је, по повратку у Србију, починио читав низ канонских кривица које ће, свакако, бити предмет разматрања надлежност Црквеног суда.
Данас Ненад Илић као човек који, на жалост, није успео да у духу хришћанског морала васпита себе и свога сина говори о моралу и правди и држи лекције Српској Цркви, чији је још увек свештеник. Такав, канонски и морално оптерећени човек, уместо да се моли Богу, данас покушава да урушава углед Српске Цркве, а Патријарха Порфирија напада на исти начин као што је раније нападао Патријарха Павла.
У.С.