Број православних цркава у Француској повећан је између 2010. и 2024. године за 36%, са 235 на 320 локација
Ово се наводи у новој студији заснованој на подацима Скупштине православних епископа Француске (AEOF).
Број павославних свештених лица је током овог периода такође порастао за 40%, са 290 на 406 чланова, при чему се број свештеника повећао за 37%, а ђакона за 57%, извештава Orthodoxie.
Овај пораст је првенствено настао захваљујући масовној имиграцији после уласка Румуније у ЕУ 2007. године. Румунска јурисдикција сада чини 37,5% свих православних структура у Француској, скоро удвостручивши своје присуство са повећањем од 94% са 62 на 120 богослужбених места. Румунска православна црква такође има у својој јурисдикцији 12 од 28 манастира у Француској, што представља 43% укупног броја монашких заједница.
У друге јурисдикције које показују значајан раст спадају Грузијска православна црква, која је порасла за 300% са 1 на 4 локације, Руска загранична православна црква са повећањем од 29%, Српска православна црква са растом од 20% и Бугарска православна црква са растом од 33%. С друге стране, Грчка митрополија Цариградске патријаршије је опала за 7%, вероватно због старења ранијих грчких имигрантских популација и асимилације генерација рођених у Француској.
Студија, коју је обавио о. Живко Панев користећи шематизам AEOF-а који је објавио манастир Канток, процењује да у Француској сада има приближно 700.000 православних верника. Уз демографски пораст збива се прогресивна франкизација, са француско-говорним парохијама које су се повећале за 52% са 92 на 140 током периода истраживања. До 2024. године 44% парохија је било франкофоно, у односу на 39% у 2010. години, док 81% свих парохија сада искључиво или двојезично користи француски језик.
Православно присуство у Француској је подељено између десет канонских јурисдикција, од којих свака зависи од свог аутокефалног патријарха. Ова вишејурисдикцијска структура одражава таласе православне имиграције у Француску током 20. века. Студија напомиње да је ово ширење у великој супротности са опадањем посете богослужењима и црквеној припадности међу француским католицима и историјским протестантским црквама током истог периода.
Извор: orthochristian.com
Са енглеског превео протођакон Радомир Б. Ракић.