Бројке довољно говоре – на подручју Лознице је 29 верских објеката. Многи су стари вековима и кроз бурна времена и тешке дане пронели су и сачували обичаје и веру народа из ових крајева.

Млада ауторка из Лознице Кристина Николић решила је да представи неке од њих. У недавно објављеној брошури „Манастири и цркве“ у издању Туристичке организације Лознице место су пронашла два манастира и десет цркава са територије овог града – места која плене како својом духовношћу и историјским значајем, тако и туристичким потенцијалом.

Вредност неких од њих препознала је и држава. Од дванаест представљених светиња пет је већ проглашено споменицима културе, а два су у процесу заштите која, осим признања вредности, ова места духовности треба и да сачува за будуће генерације.

Манастир Троноша

Смештен у идиличном крајолику, недалеко од Тршића, манастир Троношу су по предању подигла браћа Југовић. Траг ове легенде сачуван је у чесми која носи њихово име и која и данас стоји недалеко манастира, али и у песми „Милош међу Латинима“ у којој народни приповедач каже: „Да видите лепу Троношу, код Лознице на реци Троноши, задужбину браће Југовића“.

Иако је реч о легенди која нема много упоришта у реалности, и званична историја овог места подједнако је занимљива. Јер, Троноша је заправо задужбина Немањића. Манастир је почео да гради краљ Драгутин, а завршила га је његова супруга Каталина почетком 14. века.

Много пута рушена и обнављана, Троноша је данас место изузетне духовне и историјске вредности. Овде се чувају мошти Светог Стефана Троношког, а како је манастир био и место где је Вук Караџић стекао прва знања, у њему можете да посетите и Музеј Вуковог раног школовања.

Манастир Чокешина

И постанак Чокешине, манастира на обронцима Цера, обавијен је велом мистерије. Легенда каже да је његов оснивач био Милош Обилић, али се као ктитор помиње и краљ Драгутин Немањић. Историчари кажу да је завршетак радова у првој половини 15. века заслуга мачванског властелина Богдана Чокеше по коме је, заједно са селом у коме се налази, манастир и добио име.

Данашња црква, посвећена Рођењу пресвете Богородице, изграђена је у првим деценијама 19. века уз подршку кнеза Милоша и његовог брата Јеврема Обреновића. Данас је Чокешина женски манастир који као своју највећу светињу чува икону Покрова пресвета Богородице Чокешинске за коју верници кажу да је чудотворна.

Бурна времена нису заобишла ни овај лепи манастир. У његовој порти налази се спомен костурницу устаника погинулих у боју против Турака, на Лазареву суботу, 28. априла 1804. Бранећи своја огњишта пред далеко надмоћнијим непријатељем, овде су погинули сви српски борци. Кажу да их је било 313. Догађај је у историју и народну песму ушао под називом Бој на Чокешини, а данас је познат и као „српски Термопил“.

Црква Покрова Пресвете Богородице

На благом узвишењу, у средишту историјског локалитета Лозничког града, налази се главна градска црква Лознице. Посвећена Покрову Пресвете Богородице, подигнута је 1873. на месту старијег здања, из времена Првог српског устанка.

Лепа, складна грађевина окречена у бело, подсећа на цркве „рашког стила“. Урађена је по пројекту архитекте Александра Бугарског, познатог по томе што је пројектовао Народно позориште и Стари двор у Београду. Импозантан звоник висок 35 метара доминира околином чинећи ову цркву једним од најпрепознатљивијих симбола Лознице.

У овој цркви налази се и по многима најлепши иконостас Николе Марковића, једног од најистакнутијих представника црквеног сликарства 19. века. Иконостас је високог типа, оригинално је био позлажен, са 27 икона у три зоне, а занимљив је и због тога што се на њему налази и грб породице Обреновић (кнез, а потом и краљ Милан био је покровитељ изградње).

Последњих година, у ноћи уочи Петровдана, у порти цркве одржава се лилање.

Црква Светих апостола Петра и Павла у Лешници

И црква Светих апостола Петра и Павла у Лешници крај Лознице подигнута је у другој половини 19. века на месту старије дрвене цркве. Прво је била посвећена Сабору Светих архангела Гаврила и Михаила, али је почетком 20. века, када је обновљена захваљујући локалној добротворки Стаки Пејић, добила данашње заштитнике.

Осим високог звоника и складне, беле спољашњости, у овој цркви налази се и један од најлепших иконостаса краја. Потиче из 1901. и осликали су га Светозар и Олга Кржалић, а пажњу посетилаца привлачи и због јединствене, плаве боје, атипичне за наше крајеве.

Цркве Светог пророка Илије у Јадранској Лешници

Село Јадранска Лешница налази се недалеко од Лешнице, у подножју планине Иверак. Због овога је црква Светог пророка Илије у народу позната и као Иверска црква. Изграђена је у другој половини 19. века док импозантан, дуборезни иконостас унутар ње потиче из 1912. године. Иако је првобитно била само окречена, почетак 21. века донео је велике радове овом месту, па је у склопу њих, 2007. црква и фрескописана. Као славу обележава Илиндан, 2. августа када је у селу и велики вашар.

У непосредној близини овог места одиграле су се последње борбе у оквиру Церске битке. Зато је у порти цркве и данас могуће видети споменике погинулих ратника поред њих је 2014. урађен обелиск у облику шајкаче на коме се налазе спомен-полоче погинулих у Првом и Другом светском рату. Крст на врху урађен је од топовских чаура.

Црква Светог Георгија

Црква Светог Георгија у Драгинцу једна је од светиња лозничког краја које су у прошлости највише страдале. Први пут је изграђена још средином 17. века, а рушили су је, палили и пљачкали Турци, Аустроугари, Немци… Данашња грађевина подигнута је у првим деценијама XX века у тзв. “српско-византијском” стилу и изузетно монументалних димензија због чега доминира околним пејзажом.

Трагове тешких дана црква у Драгинцу носи и данас. Унутар ње се налазе многобројне спомен-плоче жртвама нацистичког стрељања октобра 1941. док је у порти спомен-чесма и гробље војника из Првог и Другог светског рата. Ова црква је у процесу добијања статуса споменика културе понајвише због вредног иконостаса из 1850. године који се сачувао до данашњих дана.

Црква Светог пророка Илије у Текеришу

И црква Светог пророка Илије у Текеришу чека да буде увршћена међу заштићене светиње лозничког краја. Подигнута је 1839. а њена обнова траје од педесетих година прошлог века. Данашњи изглед добила је 1994. а значајна је и због тога што је и поред многобројних страдања успела да сачува оригинални иконостас из времена градње.

У њеној близини налази се Спомен-костурница у којој почивају остаци погинулих војника из чувене Церске битке, прве српске, али и савезничке победе у Првом светском рату. Костурница представља непокретно културно добро као знаменито место и споменик културе од изузетног значаја.

Извор: istorijskizabavnik.rs