У Санкт Пелтену архијереји Јерменске апостолске цркве, под председавањем католикоса Карекина II, траже излазе из садашње кризе. Преглед дешавања из протеклих месеци илуструје обим сукоба. Пише Георг Пулинг.

Заседање свих архијереја Јерменске апостолске цркве заказано је за средину фебруара у Санкт Пелтену. Под председавањем католикоса Карекина II, око 55 владика из целог света састаће се у престоници Доње Аустрије како би потражили решење за сукоб између руководства Јерменске цркве и садашње јерменске власти.

Католикос Карекин II је годинама незадовољан политиком премијера Никола Пашињана, посебно у вези са Горњим Карабахом. Католикос сматра Пашињана делимично одговорним за протеривање више од 100.000 Јермена из Горњег Карабаха након јерменског пораза у рату против Азербејџана у јесен 2023. Пашињан, заузврат, оптужује предстојатеља Цркве за издају, претерано блиске везе са Русијом и неоправдано мешање у јерменску политику.

Већ месецима јерменске власти спроводе репресивне мере против Цркве. Архиепископ Тавуша Баграт Галстанјан био је први владика  ухапшен у јуну 2025. због предвођења протеста против владе. Суочава се са више од десет година затвора. Даље, 3. октобра суд је осудио архиепископа  Михаила Ајафјана, владику Ширакске епархије, на две године затвора због наводног јавног позивања на преузимање власти и свргавање владе.

Дана 15. октобра ухапшен је епископ Мкртич Прошјан, архијерјеј  Арагацотнске епархије, и још дванаест свештеника. Почетком новембра приведени су и брат и нећак католикоса Карекина II. Оптужени су за присиљавање људи да учествују у изборним кампањама или ометање кампања. Премијер Пашињан оптужио је католикосовог брата да је агент КГБ-а. Адвокат породице је негирао те оптужбе. Руководство Јерменске цркве назвало је то „неправедним“ у саопштењу и упозорило на далекосежне последице по цивилно друштво и верске слободе.

Почетком децембра власти су ухапсиле канцелара Јерменске апостолске цркве архиепископа Аршака Хачатријана. Према извештајима локалних медија, јавно тужилаштво оптужује ово  свештено лице за кривично дело везано за дрогу. Адвокат архиепископа назвао је оптужбу „апсурдном“. Хачатријан је канцелар католикоса од 2001. године и један је од његових најближих поверљивих људи. После хапшења објављен је и секс снимак на којем се наводно налази архиепископ.

Премијер Пашињан је већ крајем маја захтевао оставку Карекина II, оптужујући га да је прекршио завет целибата и да је отац детета. Црква је доследно негирала све оптужбе, називајући их „политички мотивисанм, антицрквеном кампањом“. Јерменски медији су такође последњих дана известиле да је Пашињан наредио католикосу Карекину II да напусти свој положај до краја јануара 2025. године.

Унутрашња црквена опозиција

Од прошле јесени сукоб између Цркве и политике попримио је и унутрашњу димензију, након отворене побуне неколико свештених лица против црквеног руководства. Први и најистакнутији био је отац Арам Асатрјан, игуман из села Ховханаванк у Арагацотнској епархији, где је епископ Прошјан наводно позвао свештенство да учествује у демонстрацијама против власти. Асатрјан је говорио о многим злоупотребама у самом црквеном руководству, након чега га је црквено руководство рашчинило 21. октобра.

Дисциплинска комисија Јерменске апостолске цркве оптужила га је за јавно дискредитовање Цркве, архијереја  своје епархије и  свештенства. Штавише, оптужен је да није слушао упутства свог епископа и да се недолично понашао. Такође је наводно пропустио да на литургијама помиње католикоса и епархијеског архијереја, чиме се поставио ван црквене заједнице.

Врховни духовни савет Цркве наредио је Асатријану да напусти манастир Ховханаванк. Асатријан је, међутим, одбио и остао да богослужи. Премијер Пашињан је демонстративно присуствовао једној таквој служби. Након тога је присуствовао и службама које су  богослужила свештена лицаа којису отворено говорила против Карекина. Име Карекина II се више не помиње на овим литургијама.

Црквени кругови у Ечмиадзину извештавају да власти врше притисак на свештенство у земљи да престану да помиње име католикоса, претећи им последицама ако то не чине. Након свргавања и рашчињења неколико свештених лица од стране црквеног руководства, десет архијерја је иступило почетком децембра, да би 18. децембра 2025. издали саопштење захтевајући оставку католикоса. Оптужили су га  за многе прекршаје, као што су и лоше руковођење Црквом, неоправдано отпуштање свештенства и непоштовање канонског права. Владике су добиле подршку премијера. Међутим, руководство Јерменске цркве одмах је одбацило све оптужбе.

Како је лични сукоб између премијера Пашињана и католикоса Карекина II могао тако драматично да ескалира? Јерменски теолог Харутјун Г. Харутјуњан се недавно у чланку у „Служби вести Источне цркве“ (NÖK) осврнуо на пролеће 2025. године, када је Карекин II отпутовао у Минск, где га је белоруски председник  Александар Лукашенко примио са свим почастима. Након што је Лукашенко отпутовао у Баку у пролеће 2021. године, честитајући азербејџанском лидеру Илхаму Алијеву на победи у Карабашком рату као „великом кораку ка националном сну“, а затим поново посетио азербејџанску престоницу у мају 2024. године, Пашињанова влада је објавила да неће послати амбасадора у Минск док год Лукашенко остане на власти. Уз то да ни Пашињан нити било који други јерменски политичари неће путовати у белоруску престоницу. У том контексту, путовање Карекина II у Минск у мају 2025. влада је доживела као провокацију, и кругови блиски влади су га назвали „издајником“. Међутим, из Ечмиадзина се чуло да је путовање у Белорусију било чисто пастирске  природе и да је било намењено значајном броју јерменских хришћана у тој земљи.

Руководство Јерменске цркве је такође више пута оптужило државну власт  да је учинила премало против Азербејџана и да је попустила у сукобу у Горњем Карабаху. Штавише, влада се оптужује да се није залагала за јерменске војнике који су још увек затворени у Бакуу, као ни за очување хришћанског наслеђа Горњег Карабаха – и на крају, за издају јерменског хришћанског народа  Горњег Карабаха.

Карекин II пружа отпор владикама.

Након што је напред  поменутих десет архијерја, неки заједно са премијером, захтевали Карекинову оставку, црквено руководство се отпорно понашало. Црква је већ у децембру, а поново 5. јануара, изјавила да је учешће архијерја у таквим антицрквеним радњама  и притисак који се врши на свештенство за осуду. Разговори о питањима црквеног живота треба да се одвијају само у оквиру надлежних црквених тела, у складу са канонским правом. Изненађује да десет дотичних архијереја није ни на који начин одговорило на апеле и позиве које им је упутило црквено руководство , па и даље  избегава састанај са Католикосом и Врховним саветом  за свештенослужитеље.

Занимљиво је да је, према медијским извештајима,  ових десет архијерја  добило медијску подршку ни од кога другог до од онлајн новинске куће ArmTimes, коју води Ана Акобјан, супруга премијера Пашињана. Већина епископа се, како се каже, била  састала са Пашињаном пре свог јавног наступа. Неколико њих је такође наводно повезано са корупцијским скандалима, док су други оптужени за кршење завета целибата. Међутим, у разним медијским обрачунима католикос и други епископи су такође оптужени за кршење целибата.

Сукоб се појачава

Дана 10. јануара црквено руководство је коначно објавило да је католикос Карекин II сменио епископа Геворга Саројана, владику епархије Масјацотн и једног од десет опозиционих епископа.. Наведени разлози били су злоупотреба положаја, неизвршавање дужности и употреба присиле и притиска на свештенство  њихових епархија.

Врховни црквени савет, под председавањем католикоса Карекина II, поново је заседао  у Ечмиадзину 13. јануара и покренуо свеобухватан напад на све своје противнике. Мешање државе у црквене послове још једном је одлучно одбачено. Антицрквена кампања коју су власти покренуле од краја маја 2025. године попримила је систематски карактер и праћена је неуставним мерама, кривичним гоњењем и репресијом против свештенства, наводи се у саопштењу које је касније објавило црквено руководство. Врховни црквени савет одбацује покушаје државне власти да укључи Јерменску цркву у политичке  игре  путем вештачких агенди, јер то подстиче нове поделе и сучељавања у националном животу.

Савет је такође изразио забринутост због другачијег става  десет епископа и клеветничких изјава и оптужби изнетих против католикоса у јавним говорима.

Приступање епископа такозваном „Јерменском апостолском програму реформе Свете Цркве“, који је покренуо и отворено подржао премијер Пашињан, најоштрије је осуђено, као и незаконити притисак и претње које је епархијска управа  наводно вршила против свештенства уз учешће локалних владиних  службеника, органа за спровођење закона и безбедносних служби. На заседању је такође одлучено да се средином фебруара одржи  заседање Архијерејског сабора, које је  сада заказано за Санкт Пелтен.

Тренутно није јасно који ће архијереји  заправо учествовати. Уз то, 20. јануара руководство Јерменске цркве је објавило да је католикос Карекин II сменио с положаја  епископа Гусана Алџанјана, викара Епархије Јерменске цркве у Швајцарској, јер се био придружио десеторици опозиционих архијерја.

Извор: kathpress.at