Линк је копиран

Сунчаник инфо

17. 03. 2026.

Мартовски погром – 22 године од злочина без казне

Пре 22 године на Косову и Метохији почело је дводневно насиље Албанаца над Србима. У нередима, названим мартовски погром, убијено је најмање 19 особа, а повређено око хиљаду. Протерано је око 4.000 Срба, уништено 800 српских кућа и запаљено 35 верских објеката.

Дводневном мартовском насиљу над косовским Србима од 17. до 19. марта 2004. претходило је више одвојених инцидената, који су кулминирали извештајима косовских медија на албанском језику и неких светских агенција о нестанку тројице албанских дечака из села Чабра код Зубиног Потока, у којима су за њихово дављење у реци Ибар окривљени Срби.

Спроведена истрага и извештај Унмика негирали су њихове тврдње. Демонстрације косовских Албанаца које су 17. марта због смрти дечака почеле у јужном делу Косовске Митровице претвориле су се у оружани напад на Србе у северном делу града. За неколико сати насиље над Србима проширило се на цело КиМ, а највећи сукоби били су у северном делу Косовске Митровице и Чаглавици код Приштине, док је, кад је реч о паљењу средњовековних цркава и манастира, најтеже страдао Призрен.

Према званичним подацима током два дана на КиМ је убијено 19 људи – осам Срба, 11 Албанаца. Повређено је 954 Албанаца, Срба и припадника Мисије УН на КиМ. Седам српских села потпуно је уништено, а 4.012 Срба протерано из својих домова – интерно су расељени у друге делове КиМ или на територију централне Србије. Запаљена је 561 кућа и 35 православних црква и манастира. У спаљеним манастирима Девич и Свети Архангели страдале су и гробнице цара Душана и светог Јоаникија Девичког, као и старији гробови у призренским црквама светог Ђорђа и светог Николе. У црквама су уништене фреске, иконе, црквени мобилијар и књиге крштених, венчаних и умрлих. Страдало је и више десетина српских гробаља.

У протестима који су због насиља на КиМ почели у централној Србији у ноћи између 17. и 18. марта у Београду је запаљена Бајракли, а у Нишу Ислам-агина џамија. У сукобима полиције и демонстраната повређено је више десетина особа.

Део одговорности због учешћа у мартовском погрому на Србима оптужени су КПС, косовске институције, као и Рамуш Харадинај, бивши командант ОВК, бивши премијер Косова.

Двадесет две године касније на Косову остаје сећање на догађај али и жртве, невино страдале људе који остављају неизбрисив траг горчине и вечито питање „Ко и због чега је починио злодело над Србима на њиховиом прагу и вековном огњишту?“

Од пре девет година, звона са цркве Богородице Љевишке у Призрену, једне од највећих и најугроженијих српских светиња на Косову и Метохији, поново одјекују градом на Бистрици и позивају на молитву.

Најјаче су реакције свих ових година људи који су изгубили своје најмилије и Координациј српских удружења породица несталих, убијених и погинулих који непрестано износе чињенице везане за последице мартовског погрома.

Они понављају да је у време пуног извршног мандата међународне војне и цивилне мисије Уједињених нација на Косову и Метохији (КФОР-а и УНМИК–а), у три дана масовног и организованог насиља Албанаца над Србима, 17. 18. и 19. марта 2004. године, убијено је 10-оро Срба, срушено и запаљено 35 цркава и манастира, 738 српских кућа, 10 јавних објеката, школа пошта и домова здравља а протерано 4.012-оро Срба.

Позивају да се не заборави зло које је почињено над Србима на Косову и Метохији, а власти Републике Србије да актуелизују непрестано питање кривичне и имовинске одговорности за последице настале масовним и организованим насиљем Албанаца над Србима и српском културном баштином на Косову и Метохији у мартовском погрому 2004. године.

Извор: radiomitrovicasever.com