Линк је копиран

Сунчаник инфо

23. 12. 2025.

Оптужница против Благоја Пантелића

У.С.

Господин Благоје Пантелић, теолог који је као црквени преступник и осведочени клеветник Српске Цркве оптужен пред Црквеним судом и за кога је затражена казна коначног искључења из црквене заједнице, са великом пажњом прати рад портала „Сунчаник”. 

Због  знатижење читалаца г. Пантелићa смо у тексту ”(К)икс Благоје” (https://www.suncanik.info/post/kiks-blagoje) још 2. децембра ове године позвали да објави оптужницу,  пошто ју је данима дрско и клеветнички, а по свему неаргументовано, оспоравао преко друштвених мрежа не би ли код необавештених пратилаца створио утисак о његовом ”страдању од Цркве”. 

Господин Пантелић је на свом приватном порталу на највидљивијем месту поставио свој одговор на оптужницу, док је оптужницу објавио тако да је може пронаћи само бескрајно упорни читалац. Или, прецизније,оптужницу је објавио тако да ју је суштински учинио невидљивом. Прво је објавио свој одговор на оптужницу, а оптужницу је ставио у ПДФ иза свог одговора. 

Ипак му, у име наших читалаца, којима је омогућио да се кроз комплетан текст оптужнице упознају са кривицима за које је оптужен, срдачно захваљујемо. Оптужница је, без сваке сумње, поткрепљена неспорним доказима о његовом антицрквеном деловању.

* * *

На основу акта Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, председника Црквеног суда Архиепископије београдско-карловачке, бр. 455 од 13. августа 2025. године, a сходно члану 120 Устава Српске Православне Цркве и члану 69 Правила и поступка за црквене судове Српске Православне Цркве, Црквеном суду Архиепископије београдско-карловачке као надлежном првостепеном Црквеном суду достављам 

О   П   Т  У   Ж   Н   И   Ц  У

против Благоја Пантелића, дипломираног теолога, стално настањеног у Београду, због учињених кривицâ које су санкционисане 6. каноном Другог Васељенског Сабора, 6. каноном Трећег Васељенског Сабора, чланом 214 став 1 тачка Б) алинеја 1 и 2 Устава Српске Православне Цркве и члановима 47 и 49 Правила и поступка за црквене судове Српске Православне Цркве.

Оптужени Благоје (Зорана) Пантелић је рођен 27. септембра 1984. године у Сурдулици. Свете тајне крштења и миропомазања примио је у 12. години живота - 1996. године у Храму Светог Ђорђа у Сурдулици. У Сурдулици је завршио основну школу, а средњу електропривредну школу у Београду. Православни богословски факултет Српске Православне Цркве је уписао 2003. године са благословом Епископа врањског г. Пахомија. Ожењен је, стално настањен и запослен у Београду. 

С обзиром да је оптужени Благоје Пантелић родом из Сурдулице у Епархији врањској, а да је већ годинама стално настањен и запослен у Београду на територији канонске јурисдикције Архиепископије београдско-карловачке, као и да је бројне црквене преступе починио у Београду, Велики црквени суд Српске Православне Цркве је, поступајући по акту Црквеног суда Архиепископије београдско-карловачке ЦС бр. 330 од 2. јула 2025. године, својом одлуком ВЦС бр. 14 од 3. јула 2025. године расправио питање надлежности првостепеног епархијског Црквеног суда у случају Благоја Пантелића. Велики црквени суд је, у складу са чланом 25 Устава Српске Православне Цркве, једногласно одлучио да је Црквени суд Архиепископије београдско-карловачке надлежан у случају Благоја Пантелића, стално настањеног у Београду. 

Митрополит врањски г. Пахомије је актом Е бр. 276 од 15. августа 2025. године известио Црквени суд Архиепископије београдско-карловачке да се Благоје Пантелић од 19. јуна 2003. године, када је добио архијерејски благослов за упис на Православни богословски факултет Српске Православне Цркве, „више није обраћао Епархији врањској, а по сазнањима која има, више није имао контакт са парохијским свештеником у Сурдулици“. Осим тога, Митрополит врањски г. Пахомије је у акту навео да „као надлежни архијереј није никада добио ни од г. Пантелића, ни од факултета извештај о његовом школовању или дипломирању“. 

Оптужени Благоје Пантелић је као лаик и дипломирани теолог починио више кривицâ које су санкционисане Свештеним канонима Православне Цркве, Уставом Српске Православне Цркве и Правилима и поступком за црквене судове Српске Православне Цркве, а изложене су како следи.

Оптужени Благоје Пантелић је 7. августа 2025. године у Патријаршији српској саслушан пред Комисијом за саслушање која је формирана актом Његове Светости Патријарха српског ЦС бр. 377 од 21. јула 2025. године. Састављен је Записник са саслушања ЦС бр. 447 од 7. августа 2025. године. Оптужени Благоје Пантелић није имао примедби на Записник, својеручно га је потписао и прилаже се као доказ уз оптужницу.  

Оптужени Благоје Пантелић је на саслушању 7. августа 2025. године у Патријаршији српској у Београду потврдио да је налог @blagojepantelic на друштвеној мрежи X (бившем Твитеру) његов лични налог. 

Оптужени Благоје Пантелић је, на свом личном налогу @blagojepantelic на друштвеној мрежи Х, у току дужег временског периода, од 1. новембра 2024. године до дана завршетка ове оптужнице, објавио читав низ садржаја против Српске Православне Цркве, Светог Архијерејског Сабора, Светог Архијерејског Синода, Патријарха српског, архијерејâ и свештеникâ Српске Православне Цркве, а посебно указујемо на следеће: 

- „Актуелна криза озбиљно угрожава функционисање наше Цркве… Сада је већ очигледно да Синод (који све време тихује) и патријарх (који не зна где удара) више нису у стању да руководе СПЦ. Надам се да ће Синод што пре сазвати ванредни СА Сабор“. 

- „Црквени врх је добио задатак да се Сабор одради тако да нико и не примети да га је било. И да се протести уопште не помену. За сада добро одрађују поверен им посао“.

- „Ако досад није било јасно (а мислим да јесте), сада је очигледно да је реч о патријарху картела“.

- „Порфирије, особа која тренутно обавља функцију патријарха српског, шаље психотичне сплачине од људи да га бране у медијима, налаже тупавим будалама да пишу пашквиле против његових критичара итд.“.

- „Патријарха озбиљно канале његови неспособни ботови. С нестрпљењем исчекујемо ко ће следећи да га додатно укопа. Наша смерност типује на неку озбиљну удбашку жгадију. Ови психотични лажовчићи су истрошени”.

- „Кад смо код ових најбеднијих ботова у свим универзумима, један је у недељу у беседи прво бранио Порфирија, па говорио против студената и промене режима, а сада пише и говори како је патријарх све време подржавао студенте. Чак и она наказа Иринеј исто… И сви они. Лаже и спинује као пас, око му не трепне, чак се куне и у најмилије. Гори су него што сам мислио“.

- „А колико су само бедни спинови патријархових ботова… Наша смерност моралну наказу која је свештеник/епископ назове моралном наказом. Онда нас они оптуже да ми пљујемо свештенике/епископе, иако је свима јасно да исти нису критиковани јер су свештеници/епископи“.

- Неосновано оптужујући Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија да „води огавну кампању“ против њега, оптужени Благоје Пантелић је, поред осталог, написао да „у Цркви тренутно влада језиви страх, али неће још дуго. Они који су заробили СПЦ се полако губе, страх мења страну, тако да ће ускоро све бити онако како у Цркви треба да буде“.

- „Патријарх намако 13 кандидата (за упис у први разред богословије – прим. туж.), и то је за ТВ Храм ударна вест. Да је наша смерност Његова Светост… паковање и аутобус за Ковиљ“.

- На улици се фотографисао поред маскоте свештеног лица, а уз фотографију је објавио да се „сликао са патријархом“.

- „Највише волим ове интелектуалне олупине и моралне патуљке из Порфиријевог тима које данас неког пљују, а сутрадан то лижу“.

- „Иринеј Буловић – Вучићев верни пас. Координатор бачке епархије прети професорима верске наставе… Nota bene: Ако сте вероучитељ и изгубите благослов епископа, губите одмах и посао“.

- „Да ли је напад (мисли се на сукоб у Новом Саду 28. јануара 2025. године – прим. туж.) изведен са благословом њиховог духовног оца, архиепископа новосадског Иринеја? Не верујем да батинаши ишта раде без његовог благослова“.

- „Ови морони (свештеници и црквени појци из Новог Сада – прим. туж.), мртви озбиљни, певају оној духовној накази, полуинтелектуалцу и Вучићевом боту у мантији Иринеју Буловићу“.

- „Иринејев потрчко, морална наказа и интелектуални патуљак, епископ крушевачки Давид угостио људе с крвавим рукама. Опоганише Љубостињу“.

- „Овај полтрон Порфирија и Иринеја (објава и коментар се односе на Епископа ваљевског г. Исихија, чију је фотографију објавио уз објаву – прим. туж.) ме баш изненадио. Мислио сам да није у стању да ради овакве бедастоће. Ако настави да се развија, биће гори и од оног малоумног Сергија“.

- „Након пада овог режима, неопходно је и однос цркве и државе вратити у уставне оквире. То ће бити јако тешко, јер једна страна треба да се одрекне утицаја, а друга привилегија. Биће то мукотрпан процес, али знамо како да га изведемо. Воље имамо. План постоји. Постоје и спискови, наравно“.

- „Неколико професора и асистената Православног богословског факултета држи наставу. Тајно. Јер су мишеви“.

- Свештенику др Зорану Ђуровићу, духовнику у Цркви Ружици и Капели Свете Петке на Калемегдану, упутио је, преко друштвене мреже Facebook, следећу јавну поруку: „Смраде ботовски, замолићу те да ми ове оптужбе поновиш у лице. Срешћемо се, пекинезеру с вишком женских хормона, врло брзо, па ћемо да поразговарамо о томе ко шта ради“. У истој преписци, свештенику др Зорану Ђуровићу је, поред осталог, написао и следеће: „Жао ми је Порфирија. Спао је на то да из септичке јаме вади ботовске лешине попут тебе“.

- „Уредно попуњавам Белу књигу СПЦ… Биће забавно кад падне кримогена наказа крвавих руку, која је једне инсталирала, а друге штититла…“

- „Што се тиче увреда којима наша смерност ових дана чашћава „великодостојнике“ наше Цркве, само ћу рећи да заслужују далеко горе речи. Када ова борба за правду и истину прође, онда ћемо обелоданити што су све увређени радили, па ће оно што ових дана говоримо бити јасније“.

- „Неће сам отићи. Мораћемо да га отерамо. И њега, и све оне које је довео… Тераћемо, а биће и јахања“.

- „Ево, бескичмењаци наказни, мени слободно можете да узмете благослов. Ионако је безвредан. Докторираћу на неком другом факултету“.

Оптужени Благоје Пантелић је на саслушању 7. августа 2025. године упитан да ли и даље стоји иза наводâ које је на друштвеној мрежи Х и другим друштвеним мрежама, као и у штампаним и електронским медијима, објавио против Светог Архијерејског Сабора, Светог Архијерејског Синода, Патријарха српског, архијерејâ, свештеникâ и црквеног поретка. У одговору је, без обзира што садржај његових објава на друштвеној мрежи Х и осталим медијима показује супротно, навео да никада ни једна његова објава „није била против горе наведених“. Иако су његове објаве кратке и јасне, истакао је да „постоји грешка када се читају његове објаве“ и то због тога што се „поистовећују епископи са епископством, што је грешка на коју је указивао и Преподобни Јустин Ћелијски“. Навео је и да „никада није нападао и доводио у питање јерархију“ већ да је „само апеловао на те људе да се сачува достојанство СПЦ и да се поступа по канонима“.

Јавни наступи оптуженог Благоја Пантелића, посебно на друштвеним мрежама, лишени су, на жалост, и елементарне људске пристојности. Оптужени, сходно изјави коју је дао у Записник на саслушању, не сматра да су његове дрске и безочне, увредљиве, дехуманизујуће и нечовечне јавне изјаве и објаве на друштвеној мрежи Х и другим друштвеним мрежама, које је у дужем временском периоду објављивао о архијерејима и свештеницима Српске Православне Цркве, чија је имена најчешће наводио, дакле изјаве које се односе на конкретне архијереје и свештенике, биле против архијерејâ и свештеникâ већ да сматра да „ни једна објава“ коју је објавио „није била против њих“. Иако објаве показују супротно, оптужени Благоје Пантелић сматра да, иако се на крајње непримерен и православног хришћанина и теолога недостојан начин обраћао јавности, „никада није нападао и доводио у питање јерархију“. Из изјаве се види да је он сам себи као теолог доделио право да, како је и признао на саслушању, користећи и „тешке речи“ одређује, пресуђује, јавно жигоше, вређа и понижава конкретне архијереје и свештенике да би, на тај начин, „апеловао“, „сачувао достојанство СПЦ“ и захтевао „да се поступа по канонима“. 

Иако је у наведеним објавама за патријарха, архијереје и свештенике Српске Православне Цркве користио изразе „патријарх картела“, „психотичне сплачине“, „тупаве будале“, „неспособни ботови“, „удбашка жгадија“, „психотични лажовчићи“, „најбеднији ботови“, „моралне наказе“, „интелектуалне олупине“, „морални патуљци“, „ботовске лешине“, „наказни бескичмењаци“, „морони“, „мишеви“, „тешки медиокритет“, „смрад ботовски“, „пекинезер са вишком женских хормона“, „наказа“, „верни пас“, „духовна наказа“, „бот у мантији“, „интелектуални патуљак“, „малоумни“ итд,. оптужени Благоје Пантелић, сходно изјави на саслушању 7. августа 2025. године, није желео да конкретно одговори на питање већ је уопштено говорио о „епископству“ и „јерархији“. На друштвеној мрежи Х је своје речи и објаве раније дефинисао као увреде којим „ових дана чашћава „великодостојнике“ наше Цркве” и навео да „заслужују далеко горе речи“. У објави на друштвеној мрежи Х је, у вези са првим питањем на саслушању 7. августа 2025. године, навео да је „поносито“ потврдио да је наведени налог на коме се налазе цитиране објаве његов лични налог.

У једној објави на друштвеној мрежи Х је навео да ће бити први хришћанин у историји Цркве који је црквено-судски одговарао „због твитова“. Наведена објава је, без икакве сумње, у функцији даљег вођења пропаганде против Српске Православне Цркве, јер предмет црквено-судског поступка против њега нису витови (кратке објаве) као такви него цитирани садржаји који су објављени у форми твитова и упућени су јавности. 

Оптужени Благоје Пантелић своје јавне објаве, иначе крајње нецрквене и неприличне, не доживљава као клеветничке и примитивне него као критичке, што није тачно. Из садржаја његових објава види се да није реч о критичким него о антицрквеним и крајње увредљивим садржајима.  

Оптужени Благоје Пантелић је од почетка јануара до краја августа 2025. године као теолог дао више интервјуа и коментара у појединим електронским и штампаним медијима. Судећи по садржају, поруке које је упућивао јавности су биле у функцији вођења медијске кампање против Српске Православне Цркве, урушавања њене унутрашње организације и угледа у јавности.

У недељнику „Радар“ (бр. 46 од 25. јануара 2025. године) објављен је интервју оптуженог Благоја Пантелића у коме је Патријарха српског г. Порфирија назвао „човеком који тренутно обавља ту функцију“ и изнео тврдњу да Патријарх српски г. Порфирије износи „аланфордовске поруке“, а за патријархову и поруку свих архијереја Српске Православне Цркве у божићној посланици за 2025. годину изнео је неистину да је Патријарх српски позвао „дрогиране батинаше, локалне дилере, корумпиране партијске функционере и студенте, средњошколце, њихове професоре, уметнике и друге који мирно траже истину и правду“ да се помире. Патријарха српског г. Порфирија је оптужио за „дубоко антијеванђелску тврдњу“. За студенте Православног богословског факултета је изнео тврдњу да су „морално дезорјентисани, али и да нису за то криви“ и оценио да је „природно да се студенти угледају на своје професоре“, па је, оптужујући све професоре Православног богословског факултета, написао да „већ дуги низ година систематски урушавају академско достојанство и углед те установе“ и да представљају „лоше узоре за студенте“. Изнео је неистиниту тврдњу да на Светом Архијерејском Сабору „откад је Порфирије постао патријарх влада опортуна апатија“. Рад Светог Архијерејског Сабора, који је прописан Свештеним канонима Православне Цркве, Уставом Српске Православне Цркве и Пословником о раду Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, приказао је не само на крајње неистинит него и на карикатуралан начин: „На Сабору, откад је Порфирије патријарх, влада опортуна апатија. Епископи се скупе у Храму, одседе ту неколико дана и једва чекају да се врате својим кућама. Колико знам, тек неколико епископа се одупире томе да се Сабор не претвори у вишедневно климање главом и дизање руке. На жалост, они нису довољно моћни да утичу на доношење одлука“. Затим, тенденциозно је стварао утисак у јавности да постоји дубока и озбиљна политичка подела архијереја и свештенства у Српској Православној Цркви. Покушао је да јавност увери да постоји дубоки политички јаз између, како га је назвао, „врха Цркве“ и свештеникâ, монахâ и верникâ. Српску Православну Цркву је назвао „феудално уређеном институцијом“ која своје запослене „експлоатише као најгори робовласник“. Јавно се заложио да се не граде нови православни храмови, а став Патријарха српског г. Порфирија о потреби изградње нових храмова у Београду назвао је „бахаћењем“. Изнео је и нетачну тврдњу да је председник Републике Србије утицао на избор патријарха (Нешто касније, гостујући у подкасту „Радар форум“ 12. маја 2025. године, сам је себе демантовао речима: „Нисмо га (Патријарха српског г. Порфирија – прим. туж.) ми (презвитер др Вукашин Милићевић и Благоје Пантелић – прим. туж.) бирали. Изабрало га је њих четрдесетак (епископа – прим. туж.)“.

Оптужени Благоје Пантелић је 5. марта 2025. године на порталу „Н1“ оптужио Митрополита бачког г. Иринеја да је „студенте назвао изродима“, а Митрополита крушевачког г. Давида да их је назвао „српским усташама и злодусима Лубјанке, агентима страних служби и људима који реализују обојену револуцију“, што није тачно. 

Антицрквени медијски напади оптуженог Благоја Пантелића на архијереје и свештенике Српске Православне Цркве изазвали су и реакције верног народа не само на друштвеним мрежама. Као пример наводимо да је у парохијском Храму Светог Јована Владимира у Минхену за 14. фебруар 2025. године било најављено предавање оптуженог Благоја Пантелића под насловом „Савремене друштвене кризе и одговорност хришћана“. Судећи по наслову и времену организовања предавања, може се закључити да је најављено предавање првенствено имало политичку димензију. Наум организатора предавања да угости оптуженог Благоја Пантелића изазвао је велики револт православних Срба из Минхена и околине.Српски православни верници из Минхена и околине обратили су се јавности путем друштвених мрежа, а њихова објава је пренета и у медијима у Србији. У јавном обраћању су навели следеће:

„У Српској Цркви у Минхену се у петак 14. фебруара у 19 часова организује предавање које ће држати србомрзац и геј лобиста Благоје Пантелић, који је јавно претио да ће да јаше нашег патријарха Порфирија и да има списак за одстрел свештенства као што су то некада радили безбожни комунисти, мада ни они нису били толико цинични да организују у Цркви предавање таквим људима и позивају верни народ да их слуша. Предавање се организује с благословом владике Григорија и старешине цркве Бојана Симића, чиме су и један и други овим потезом ступили у раскол са Српском Православном Црквом.

Позивамо све православне Србе који се не стиде Светога Саве и свог српског имена, своје Крсне славе и свога духовног оца Патријарха да организовано дођу у петак 14. фебруара у 18 часова у двориште Минхенске цркве и спрече ову велику бруку и понижење које се припрема свима нама. 

Ако поред толико Срба у Минхену дозволимо да се у нашој Цркви коју смо градили ми и наши родитељи пљује Српска Црква, Српски Патријарх и Српски народ онда боље да нас нестане.

Јахачи попова марш из наше Цркве“. („Вечерње новости“, 13. фебруар 2025. године).

Парохијски свештеници из Минхена су, због најављеног протеста верног народа минхенских и околних парохија, морали да откажу или, како су навели у саопштењу за јавност 13. фебруара 2025. године, „одложе“ предавање оптуженог Благоја Пантелића. Саопштење за јавност минхенских парохијских свештеника најбоље показује размеру скандала и саблазни који су изазвани најављеним предавањем оптуженог Благоја Пантелића. У саопштењу је, поред осталог, наведено следеће:

„Вођени најискренијом жељом да се не изазива смутња и немир у верном народу наше парохије, а узимајући у обзир нама упућена вишеструка обраћања из српске Патријаршије, као и то да су на друштвеним мрежама уследиле погрдне, тешке и неосноване речи на рачун наше Цркве, али и на рачун планираног предавача г. Благоја Пантелића, у договору с њим предавање се одлаже“.

Оптужени Благоје Пантелић није бирао медије за вођење кампање против архијерејâ и свештенства Српске Православне Цркве. Довољно је да наведемо да је, заједно са свештеником Вукашином Милићевићем, против кога се, такође, води црквено-судски поступак пред Црквеним судом Архиепископије београдско-карловачке, учествовао у емисији подкаста са срамним називом „Педер, поп и правник“, која је објављена 3. јуна 2025. године.  

Судећи по цитираним изјавама и ставовима, оптужени Благоје Пантелић је своје јавно деловање искључиво ставио у функцију медијске кампање против Српске Православне Цркве и њене пуноће. 

Оптужени Благоје Пантелић је, гостујући у подкасту „Радар форум“ 12. маја 2025. године, односно уочи почетка заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, изнео следеће неистине и оптужбе без доказа:

- „Оно што имамо тренутно у држави, најпростије говорећи, имамо једну групу људи која покушава да државни, народни новац учини приватним новцем, својим. У Цркви имамо нешто слично – једну групу људи која црквени новац жели да учини приватним новцем. То је једини циљ и учиниће све да тај посао обављају како треба и неометано. Зато ће они без проблема стати уз овај режим, јер им то омогућава лагодан живот, озбиљне изворе прихода“. 

- „Постоји озбиљан материјал за озбиљну истрагу о деловању Патријарха. Надам се да постоји довољан број људи, број епископа, који ће имати храбрости и да устану. Ја верујем да има“.

- „Тзв. црквени врх се понаша као отуђени део Цркве. Њихов концепт Цркве је да је то једна пирамидална, апсолутистичка структура, да то није народ Божији, да је клир, посебно високи клир, Црква, а да сви ми остали то нисмо. Да ми (верни народ – прим. туж.) уопште нисмо, да тако кажем, еклисијални субјекти, да смо ми објекти пасторалне делатности клира. И ако је то тако, а за њих јесте, онда они у свему ономе што се дешава у последњих шест месеци у Србији, уопште не препознају нешто што је проблематично. Они, чак, и отворено говоре, патријарх отворено говори да ти друштвени проблеми нису релевантни проблеми за мисију Цркве“.

- „Црквени врх, на жалост, постоји тренутно и он је отуђен“.

- На питање водитеља емисије презвитера др Вукашина Милићевића кога уз Патријарха српског г. Порфирија убраја у „црквени врх“ оптужени Благоје Пантелић је рекао: „То су само двојица људи који чине тај врх – то су Митрополит бачки Иринеј и Патријарх Порфирије. Сви остали су мање значајни. Напросто, не можемо да кажемо да је Митрополит крушевачки Давид релевантан по било чему осим када треба да шири отров у јавном простору. Он се само тамо појави. Иначе је ирелевантна фигура. Погледајмо Синод! Ко ће ту да се побуни? Вероватно тамо нема никакве расправе, нема ничега. То су двојица људи који су заробили Српску Цркву и постоји једна интересна група око њих. Ми (у Цркви – прим. туж.) имамо пресликану ситуацију из државе“.

- „Црква је једна од ретких институција у којој је феудално уређење“.

- „Имамо нешто што у Цркви не би смело да постоји, а то је субординација. Ми бисмо требали да будемо онако по хоризонтали, да свако од нас има неку службу, а не да имамо подређене, надређене итд.“.

- „Црква (за епископе и клирике – прим. туж.) није извор аутентичне егзистенције. Црква је за њих извор прихода. И да се не лажемо више! То (Црква – прим. туж.) је одличан извор прихода и онда они бране те позиције. Рецимо, кад смо већ поменули њих двојицу (Патријарха српског г. Порфирија и Митрополита бачког г. Иринеја – прим. туж.), можда се код Митрополита Иринеја појављује нека патолошка потреба да доминира, за моћи. Рецимо, код Патријарха Порфирија и његових сарадника ја то уопште не видим“.

- „Али, ми сад имамо ситуацију и то је већ очигледно и то је озбиљан проблем да имамо патријарха који за Васкрс бежи из Београда, неће да служи у Храму. Он бежи на Косово“.

- „Његова (патријархова – прим. туж.) косовска политика, односно политика према Косову и Метохији у потпуности прати режим, режимску политику с тим што он неке ствари ради перфидније“.

- „Мислим да постоји доста, доста материјала за једну озбиљну истрагу о деловању самог Патријарха. Његову канонску одговорност може да утврђује само (Свети Архијерејски – прим. туж.) Сабор и мислим да је ово сада згодна прилика да се неке ствари истраже. Такође, (Свети Архијерејски – прим. туж.) Синод, који попут неког исихасте тихује месецима, морао је да води бригу о раду архијереја, јер му је то у надлежности“.

- „Мислим да, пре свега, (Свети Архијерејски – прим. туж.) Сабор и (Свети Архијерејски – прим. туж.) Синод, а онда остале црквене установе, медији, факултет итд. би морали што пре да се еманципују од тзв. црквеног врха и да почну да раде свој посао онако како треба радити свој посао. То једино на (Светом Архијерејском – прим. туж.) Сабору може да се преломи и да се каже да не може више да се ради онако као што се радило до сада него ћемо поштовати прописе, праксу и слично“.

- „Ја не знам да ли се (Свети Архијерејски – прим. туж.) Синод скоро о нечему озбиљнијем изјаснио. Јесте – о пилатесу! Јога не може – пилатес може. То је тог нивоа“.

Оптужени Благоје Пантелић је само у овом јавном наступу изнео читав низ неистина о раду Светог Архијерејског Сабора, Светог Архијерејског Синода, Патријарха српског и архијереја Српске Православне Цркве. Јавно је ниподаштавао рад најважнијих органа Српске Православне Цркве, који је прописан важећим црквеним прописима, и вређао архијереје Српске Православне Цркве.

Оптужени Благоје Пантелић је 27. маја 2025. године, у интервјуу који је објављен на порталу „Н1“, јавно оптужио Патријарха српског г. Порфирија да се „одрекао свог народа и то најпрогресивнијег дела свог народа, верујућег народа“. Изјавио је да после пада режима у Србији „следе трагичне промене и унутар СПЦ, јер је немогуће да се народ промени, а да Црква остане иста“ (портал „Н1“, 27. мај 2025. године).

Оптужени Благоје Пантелић је 30. јуна 2025. године јавно, преко електронског издања дневног листа „Данас“, изнео неистине о управнику дома студената на Православном богословском факултету у Београду, а реч је о протонамеснику Бориши Шањићу. Протонамесник Бориша Шањић је, поводом јавно клевете изнесене од оптуженог Благоја Пантелића, Црквеном суду Архиепископије београдско-карловачке доставио извештај у коме је навео да се ради о „каљању угледа свештенства и изазивању нереда код мирољубивог народа“, сходно 6. канону Другог Васељенског Сабора. Уочљиво је да, као и у свим другим случајевима који су наведени у овој оптужници, оптужени Благоје Пантелић искључиво тражи одговорност других у Српској Православној Цркви, чак и када она уопште не постоји и када је медијски конструише, али зато не види сопствену одговорност у оваквим и сличним јавним наступима.

Оптужени Благоје Пантелић је у свом јавном деловању без икаквих доказа уверавао јавност о постојању дубоке политичке поделе у епископату и свештенству Српске Православне Цркве. На порталу „Н1“ је 5. марта 2025. године подстрекавао свештенство да се самовољно, противно природи пастирске службе и црквеном поретку, активно укључи у политичке процесе у Србији наводећи да „ниједан свештеник не сме да сноси последице за изражен политички став или неку друштвену активност у догађајима који ће бити пред нама и који су се до сада десили зато што, пре свега, не постоји званичан став Српске Православне Цркве о протестима, који је донео Сабор или бар Синод“. Саопштавао је, потписујући се као теолог, ставове који су у дубокој супротности са важећим одлукама Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода као највиших органа Српске Православне Цркве. Довољно је да се наведе да у Српској Православној Цркви, од обнове вишестраначког живота постоји и на снази је и данас, одлука Светог Архијерејског Сабора АС бр. 12/зап. 72 од 5. децембра 1990. године у којој је наведено да је „с обзиром на природу Православне Цркве – уопште, и њену мисију у овом свету, свако бављење српског православног свештенства политиком недопустиво“. Епископима Српске Православне Цркве је упутио јавну претњу санкционисањем у случају покретања црквено-судских поступака против свештеника који се, противно пастирској служби и важећим црквеним актима, укључују у политичке процесе у Србији.            

Оптужени Благоје Пантелић је Патријаршију српску приказивао и као кладионицу, јер је на друштвеној мрежи Х објавио следеће: „У Српској Патријаршији је, колико чујемо, отворена кладионица. За сада је већина (архијереји и запослени) ставила новац на то да патријарх неће смети да покрене црквено-судски поступак против наше смерности. Ми, наравно, навијамо да они изгубе опкладу“. 

Даље, објавио је да „неки међу патријаршијским кладионичарима чак тврде да патр. Порфирије не зна ни који је суд надлежан за наш случај (шта год ми мислили о патријарху, тешко нам је да поверујемо да је толика незналица). Ако је тако, поглавар увек може да се обрати генијалцима из Великог црквеног суда да му помогну“. 

На друштвеној мрежи Х је објавио следеће: „Наша смерност још увек не зна да ли ће бити процесуирана од стране Црквеног суда, али се за недајбоже полако припрема за процес“. Уз ове наводе објавио је насловну страницу књиге Франциска Бетанкура „Инквизиција “

Затим, објавио је да „Патријарх и Алумниста планирају да спроведу црквеноправно насиље“. Осим тога, објавио је да ће „његова смерност“, како сам себе назива, „изгледа бити први хришћанин у историји против кога је Црквени суд водио поступак због твитова. Радујемо се суђењу“.

После пријема акта ЦС бр. 376 од 21. јула 2025. године којим је покренут црквено-судски поступак против њега и позива за саслушање у Црквеном суду Архиепископије београдско-карловачке, оптужени Благоје Пантелић је на друштвеној мрежи Х објавио да му је „изречена драконска казна“ (иако се ради о привременој мери – забрани Светог Причешћа до окончања црквено-судског поступка), а црквене акте које је примио, иако су у складу са Уставом Српске Православне Цркве и Правилима и поступком за црквене судове Српске Православне Цркве, назвао „кафкијанским“. Јавно је поставио и питање да ли ће га „након саслушања послати у прогонство остаје да се види“.

У вези са црквено-судским поступком који против њега, у време објављивања овог навода, није ни био покренут, оптужени Благоје Пантелић је, преко друштвене мреже Х, објавио да патријарх „може да га укори што говори истину о њему и његовим моралним клоновима“. Такође, објавио је да „не зна колико ће црквеносудски процес трајати, зна само да ће Његова Светост на крају одговарати за свако кршење канона и Устава СПЦ итд“. Даље, написао је да је „стигао патријархов одговор. Објавио је ботовски текст против наше смерности (не шерујемо га из хигијенских разлога)… Да поновимо: Патр. Порфирије ће одговарати за сваки канонски прекршај који је починио. Од СПЦ неће направити дом безакоња – то можемо да му обећамо“.

Оптужени Благоје Пантелић је на саслушању у Патријаршији српској 7. августа 2025. године упитан да објасни шта га је подстакло да, преко друштвених мрежа и медија, износи бројне неистине и клевете о Српској Православној Цркви и црквеним телима, као и о архијерејима и свештенству. Без обзира што садржај његових објава и изјава непобитно сведочи супротно, оптужени Благоје Пантелић је изјавио да „никада није износио клевете и неистине“, а такво своје јавно деловање оценио је као „критичко“, односно као „дужност да критички делује када дође до девијација у Цркви и друштву“ и то да би „помогао онима које критикује“. Циљ му је, како је изјавио, био да „они (архијереји и клирици Српске Православне Цркве – прим. туж.) делају у складу са Јеванђељем и Предањем наше Цркве“. Мотив за такво деловање је нашао „у бризи за Српском Православном Црквом“. Навео је да је узор за своје јавно „критичко“ деловање као теолога нашао у „светим пророцима, Господу Христу и оцима Цркве“. Истакао је да му је мотив био и да на „грешке високог клира и Синода и др(угих) укаже јавно и да апелује да раде свој посао“ и да му је „дужност била да апелује јавно“ због тога што је „деловање неких митрополита у супротности са канонским предањем, црквеним правом“ и да су „остала без реакције надлежних у Цркви“. Навео је да сматра да „није клеветао већ апеловао да се стање поправи“, да се „трудио да када сви ћуте говори“, да је „био спреман на жртву и страдање“ и да му је „савест мирна“. Закључио је да је „до сада деловао у складу са јеванђелским принципима и да ће тако наставити“ и да постављено питање „сматра злонамерним“.

Јавно деловање и поступци оптуженог Благоја Пантелића никако се не могу довести у везу са Господом Исусом Христом, оцима Цркве и јеванђелским принципима на које се неосновано позвао на саслушању. Оптужени је, судећи по његовом одговору, као и по његовим јавним изјавама које су наведене у оптужници, сам себи доделио псевдомесијанску улогу и поставио се изнад Цркве, Светог Архијерејског Сабора, Светог Архијерејског Синода, Патријарха српског и епископâ Српске Православне Цркве. Сам себи је доделио неприпадајућу му надлежност самозваног врховног црквеног ауторитета што довољно говори за себе, а посебно када се доведе у везу са садржајем бројних објава и коментара који су обиловали увредама, неистинама и недостојним квалификацијама које је упутио преко друштвених мрежа, штампаних и електронских медија, што је наведено у овој оптужници. Оптужени је сам себи доделио неприпадајућу му надлежност да процењује „када је дошло до девијација у Цркви“.

Оптуженом Благоју Пантелићу је, на саслушању у Патријаршији српској 7. августа 2025. године, указано да је са породицом стално настањен у Београду и то већ годинама, па је упитан да објасни због чега своје предлоге и примедбе црквене природе није редовним путем, преко надлежног парохијског свештеника и архијерејског намесника, доставио Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију на знање и даљу надлежност. Без обзира што је са својом породицом стално настањен у Београду већ дуже време и да му је познато да, сходно члану 25 Устава Српске Православне Цркве, припада парохији у којој је стално настањен, у одговору на постављено питање навео је да Патријарх српски г. Порфирије до 3. јула, односно до 22. јула ове године није био његов надлежни епископ и да је то сазнао када је добио имејл од оца БогољубаОстојића. Истакао је да је његов надлежни епископ био Епископ врањски Пахомије, да је са његовим благословом уписао Православни богословски факултет, да је тај благослов и даље на снази и да никада није повучен. 

Наведени одговор показује да је оптужени Благоје Пантелић, иначе парохијанин парохије у Београду, где је стално настањен, сматрао да се налази изван црквено-правне одговорности Црквеног суда Архиепископије београдско-карловачке и да му то даје право да као теолог јавно води медијску кампању против Српске Православне Цркве. Питање црквено-правне надлежности у његовом случају је расправљено на Великом црквеном суду пре покретања овог поступка. Међутим, све и да је стварно тако како тврди оптужени Благоје Пантелић, из одговора се види да он, у жељи да избегне црквено-правну одговорност, није желео да конкретно одговори на постављено питање. Он као оптужени на то има право и његов одговор је, као и сви остали који је дао, дословно унет у Записник са саслушања, али указујемо да његово деловање уопште није било критичко и црквено изграђујуће него антицрквено, примитивно и недостојно православног хришћанина и теолога. Из његових објава и ставова се види да нису, како тврди, у питању апели, критике, сугестије, предлози и да оне нису биле упућене чак ни Митрополиту врањском Пахомију са молбом да их, у складу са црквеним поретком, проследи надлежним црквеним органима. 

Оптужени Благоје Пантелић је на саслушању у Патријаршији српској 7. августа 2025. године упитан да ли зна да је својим јавним деловањем преко друштвених мрежа и медија ушао у зону црквено-правне одговорности која је прописана Свештеним канонима Православне Цркве, Уставом Српске Православне Цркве, Правилима и поступком за црквене судове Српске Православне Цркве и другим прописима који су на снази у Српској Православној Цркви. Изјавио је да „није“ ушао у зону црквено-правне одговорности „зато што сматра да не може да уђе у ту зону ако се придржава јеванђелских принципа и традиције која сеже до Светих Пророка до учитеља наших дана Преподобног Јустина Ћелијског, Митрополита Амфилохија, Епископа Атанасија и других“. 

Наведени одговори су у супротности са садржајем бројних антицрквених објава, коментара, увреда, неистина и недостојних квалификација које је оптужени Благоје Пантелић упутио преко друштвених мрежа, штампаних и електронских медија, што је наведено у овој оптужници. Оптужени Благоје Пантелић је, желећи да оправда своје кривице, на крајње недостојан и посве нетачан начин злоупотребио и у сопствени идеолошки и крајње антицрквени контекст ставио свете пророке, Преподобног Јустина Ћелијског, Митрополита Амфилохија и Епископа Атанасија. 

Оптужени Благоје Пантелић је од Комисије за саслушање тражио да чује које је каноне и чланове Устава Српске Православне Цркве и Правила и поступка за црквене судове Српске Православне Цркве прекршио, иако му је као дипломираном теологу добро познат црквено-судски поступак, односно чињеница да се на саслушању позвани испитује на конкретне догађаје и околности, а да се, после саслушања, преступи у оптужници, што се овде и чини, квалификују и доводе у везу са конкретним канонским и другим црквеним прописима који су прекршени. Оптужени пред Црквеним судом се, сходно Правилима и поступку за црквене судове Српске Православне Цркве, са конкретним преступима и црквеним прописима који су прекршени упознаје у оптужници и на то има право да одговори Црквеном суду. Оптужени Благоје Пантелић је и ову прилику злоупотребио са циљем да у јавности дерогира Црквени суд Архиепископије београдско-карловачке и црквени поредак, наводећи да му Комисија није објаснила „која је конкретна црквена правила и каноне прекршио“. 

Оптужени Благоје Пантелић је на саслушању у Патријаршији српској 7. августа 2025. године упитан да ли има осећај кривице због неоснованих и клеветничких изјава које је у штампаним и електронским медијима, као и на друштвеним мрежама, објављивао против Светог Архијерејског Сабора, Светог Архијерејског Синода, Патријарха српског и црквеног поретка. Одговорио је да „нема осећај кривице пошто (изјаве – прим. туж.) нису биле неосноване и клеветничке, како се квалификују у овом питању“. 

Из одговора оптуженог Благоја Пантелића се види да он не осећа никакву своју кривицу, јер сматра да његове изјаве нису биле неосноване и клеветничке. Судећи по наведеној изјави, оптужени Благоје Пантелић у потпуности стоји иза свега што је објавио и изговорио о архијерејима и свештенству Српске Православне Цркве.

На крају саслушања у Патријаршији српској 7. августа 2025. године, оптужени Благоје Пантелић је упитан да ли се каје због владања и поступања које не приличи православном теологу. У одговору је навео следеће:

„Мислим да је моје владање и поступање било у складу с Јеванђељем и Предањем Цркве. Јесам некада употребљавао тешке речи, али треба узети у обзир да сам од неких епископа и од епархијског архијереја ове епархије доживљавао тешке оптужбе. Називан сам, рецимо, демоном. Оштрије сам реаговао у јавним расправама. Епископ Давид нас је називао усташама и моје име је било наведено на крају тог текста. Дакле, ја сам један од оних који су га инспирисали. Ја сам тада морао да подигнем тон. Сматрао сам да су многи у СПЦ у моралном дремежу. Подсећам да су неки угледни архијереји вернике називали изродима, омађијаним сатанистима. Њих и такве Синод није опоменуо, што је морао да чини, па сам ја као православни теолог реаговао. Мене су неки свештеници називали расколником. Ја немам никакву позицију ни у СПЦ ни у држави, тако да раскол нисам могао ни да изазовем и трпео сам најбруталније увреде. Ја сам реаговао како сам знао и умео, слушајући своју савест и у складу с јеванђелским начелима. Немам осећај кривице и искрено, након онога што се десило у Москви (обојена револуција), сматрам да сам био благ. Људи које сам критиковао и њихово понашање ме је подсетило на месечарење људи који ломе све по кући и мој задатак је био да их продрмам и пробудим како не би наставили да наносе штету. Одговор на критике добили смо у виду блаћења по таблоидима, ботовских налога, а све је то излазило из ове куће (Патријаршије српске – прим. туж.). Ја сам одговарао како сам знао и могао. Намере су ми чисте. Деловао сам у складу са савешћу и Јеванђељем како га је Црква разумевала кроз векове. Жао ми је што моја критика није донела жељене резултате и они које сам критиковао се нису покајали за своја зла дела. Ја знам да је истина о неким људима понекад увредљива, али мислим да због тога не треба да се лажемо. Све што сам радио било је засновано на антрополошком оптимизму, који подразумева да је човек по природи добро биће и да увек може да се поправи. У другом видим икону Божију. Када сам критиковао свака изјава је полазила одатле, тј. да они које критикујем могу да се покају. Нисам желео да никога елиминишем већ да помогнем неким људима да буду бољи. Никада нисам клеветао. Увек сам се држао истине“.

Из одговора се види да се оптужени Благоје Пантелић не каје за црквене преступе које је извршио. Наведеним питањем му је пружена могућност да изрази покајање за све јавно написане или изговорене речи против Српске Православне Цркве које не приличе православном хришћанину и теологу, али он ту прилику није желео да искористи.

Црквени суд Архиепископије београдско-карловачке, приликом одлучивања и доношења пресуде, треба да има у виду и понашање оптуженог Благоја Пантелића од момента покретања црквено-судског поступка до данас, што, такође, представља отежавајућу околност у овом случају. 

Иако је био свестан крајње непримерености сопствених, јавних и бројних, антицрквених објава и изјава против Светог Архијерејског Сабора, Светог Архијерејског Синода, Патријарха српског, архијерејâ и свештеникâ Српске Православне Цркве, оптужени Благоје Пантелић је и покретање црквено-судског поступка против њега пред Црквеним судом Архиепископије београдско-карловачке искористио за наставак медијске кампање и борбе против Српске Православне Цркве. 

Оптужени Благоје Пантелић је 30. јула 2025. године, неколико дана пре заказаног саслушања у Патријаршији српској у Београду, упутио акт Патријарху српском г. Порфирију, председнику Црквеног суда Архиепископије београдско-карловачке. Акт је насловио као „одговор” и одмах га је објавио на свом приватном порталу teologija.net.

Оптужени Благоје Пантелић је 7. августа 2025. године, испред зграде Патријаршије српске, медијима дао изјаву после завршеног саслушања. Изјавио је да су „питања отприлике гласила да ли си свестан да си клеветама и увредама на рачун Светог Архијерејског Сабора, Синода и епископа ушао у поље црквеног законодавства и нешто тако слично. Дакле, то је већ подразумевало оптужницу. Ја сам, наравно, све то одбијао, то јест негативно одговарао на то и инсистирао на томе да сам све време деловао у складу са традицијом која сеже од старозаветних пророка, преко Господа, апостола, отаца Цркве до учитеља наших дана. Они су говорили: „Наше је сада да прочитамо ових 6-7 питања“, па ће за све остало не знам ко да ми суди. Надам се и апелујем овом приликом на Његову Светост да противзакониту и антијеванђелску одлуку да ми се забрањује Свето причешће повуче. Нису ми рекли, али знам која је најстрожија казна. То је искључење из црквене заједнице“ (ТВ „Н1“, 7. август 2025. године). Ову изјаву оптуженог Благоја Пантелића пренели су бројни штампани и електронски медији и јавно је доступна.

Оптужени Благоје Пантелић је на саслушање у Патријаршију српску 7. августа 2025. године дошао у пратњи Божидара Прелевића, адвоката из Београда. И овде указујемо да је оптуженом Благоју Пантелићу као дипломираном теологу добро познат канонски поредак, устројство Православне Цркве, унутрашњи поредак и црквено-судски поступак у Српској Православној Цркви. Наиме, Правилима и поступком за црквене судове Српске Православне Цркве није прописано учешће пуномоћника оптуженог у црквено-судском поступку. И поред тога, ради стварања неистините слике у јавности како му се „угрожава право на одбрану“ пред Црквеним судом Архиепископије београдско-карловачке, на саслушање је дошао са адвокатом.

Иако није специјализован за црквено-судске поступке, адвокат Божидар Прелевић је, у присуству оптуженог Благоја Пантелића, медијима изјавио да оптужени Благоје Пантелић „није свештеник и није монах и у томе јесте преседан овог поступка зато што они сада суде верницима који су узели, на неки начин, у заштиту оно што раде студенти са иконама и крстовима и који шире међуконфесионално помирење. И он је у својим твитовима, у ствари, изнео вредносни суд о епископима који су те студенте називали усташама, гебелсима итд. Дакле, то је, на неки начин, отворило могућност да ће Српска Црква и у односу на друге критичаре који имају слободу мишљења и слободу јавне речи да крене да нас све изопштава из Цркве“ (ТВ „Н1“, 7. август 2025. године). 

Уставом Српске Православне Цркве и Правилима и поступком за црквене судове су прописане кривице и казне не само за свештенике и монахе него и за вернике, па и за оптуженог Благоја Пантелића, с тим што адвокат Прелевић са тим није упознат. Оптужени Благоје Пантелић се не терети због, како је адвокат Прелевић погрешно тврдио, „заштите свега онога што раде студенти са крстовима и иконама“ и „ширења међуконфесионалног помирења“ него због конкретних кривицâ које су наведене у оптужници. Даље, изрази „патријарх картела“, „психотичне сплачине“, „тупаве будале“, „неспособни ботови“,„удбашка жгадија“, „психотични лажовчићи“, „најбеднији ботови“, „моралне наказе“, „интелектуалне олупине“, „морални патуљци“, „ботовске лешине“, „наказни бескичмењаци“, „морони“, „мишеви“, „тешки медиокритет“, „смрад ботовски“, „пекинезер са вишком женских хормона“, „наказа“, „верни пас“, „духовна наказа“, „бот у мантији“, „интелектуални патуљак“, „малоумни“ итд. не представљају, како је тврдио адвокат Божидар Прелевић у изјави медијима, „вредносне судове у твитовима“ него најгоре могуће увреде.

Оптужени Благоје Пантелић је на друштвеној мрежи Х објавио следеће: „Данас се навршава два месеца како ми је свештеник Богољуб Остојић (референт Црквеног суда Архиепископије београдско-карловачке – прим. туж.) мејлом послао одлуку Патријарха да се против мене покреће црквеносудски поступак и да ми се забрањује причешћивање. То је најсуровија казна за једног православног хришћанина. У суштини, то је искључење из Цркве. Одлука је донета на антицрквен и противзаконит начин. (Патријарх ће кад-тад морати да одговара због тога, као и сви који су у овом монтираном процесу учествовали). Нисам обавештен за шта ме Патријарх конкретно терети. А ни оптужница ми још увек није уручена. Апелујем на Патријарха да противканонску одлуку моментално повуче и да ме обавести да ли је одустао од оптужнице. Ако није, да ми исту у најкраћем могућем року пошаље“.

Оптуженом Благоју Пантелићу је познато да се црквено-судски поступак, сходно члану 219 став 3 Устава Српске Православне Цркве, мора окончати у року од годину дана од дана покретања поступка, а у тежим случајевима, када је то практично неизводљиво, најдаље у року од три године. Оптужени Благоје Пантелић је у наведеној објави изнео неистиниту оптужбу да је Патријарх српски г. Порфирије одлуку донео „на антицрквен и противзаконит начин“. Истом приликом, изрекао је и јавну претњу Патријарху српском г. Порфирију, црквеносудском тужиоцу и члановима Црквеног суда Архиепископије београдско-карловачке.

Неспорно је да је оптужени Благоје Пантелић 7. августа 2025. године на саслушању изјавио и потписао да нема осећај кривице, да сматра да је његово владање и поступање били у складу са Јеванђељем, да је само оштрије реаговао у јавним расправама итд. Оптужени Благоје Пантелић није искористио прилику не само да затражи опроштај него ни да упути извињење Патријарху српском г. Порфирију, аријерејима и свештеницима Српске Православне Цркве које је брутално вређао и јавно квалификовао на најгори могући начин.

Оптужени Благоје Пантелић, судећи по његовим изјавама и објавама, као и према ономе што је изјавио на саслушању, а нарочито после саслушања, не види никакав свој грех или кривицу, а добро му је, као дипломираном теологу, познато шта је грех и које су кривице верника по црквеном праву. На жалост, код оптуженог Благоја Пантелића нема покајања за бројне кривице које је починио. Свети Петар Александријски у 4. канону указује на погубност одсуства покајања код човека и наводи да „ако се претходно не исправи изопачено, није га могуће улепшати“. 

Из приложених доказа се неспорно утврђује да је оптужени Благоје Пантелић не само извршио него и више пута поновио бројне канонске и црквене кривице. Оптужени Благоје Пантелић је учинио и више пута поновио кривицу који је санкционисана 6. каноном Другог Васељенског Сабора, односно поступао је „хотећи да смути и сруши црквени благопоредак, злобно и клеветнички измишљајући некакве оптужбе против православних епископа, покушавајући (тиме) ништа друго него да окаља углед свештенства и изазове нереде код мирољубивог народа“.  

Осим тога, оптужени Благоје Пантелић је извршио и више пута поновио кривице које су санкционисане чланом 214 став 1 тачка Б) алинеје 1 и 2 Устава Српске Православне Цркве и члановима 47 и 49 Правила и поступка за црквене судове Српске Православне Цркве, односно извршио је кривице против црквеног поретка и хришћанског морала и то: каљање угледа свештенства, јавно побуњивање против јерархијске црквене власти, ускраћивање дужног поштовања јерархијској црквеној власти, вређање, клеветање и ниподаштавање јерархијске црквене власти и предузимање радњи против црквеног поретка.

Имајући у виду наводе у оптужници и доказе, врсте и број почињених кривицâ, упорност и истрајност оптуженог у њиховом понављању, Црквеном суду Архиепископије београдско-карловачке предлажем да оптуженом Благоју Пантелићу, сходно члану 216 став 1 тачка Б) алинеја 3 Устава Српске Православне Цркве, изрекне црквену казну коначног искључења из црквене заједнице.

у Београду,                                                   Црквеносудски тужилац

26. новембра 2025.г.                     Архиепископије београдско-карловачке 

       Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић

Докази уз оптужницу:

1.     ВЦС бр. 14 од 3. јула 2025.г.

2.     ЦС бр. 376 од 21. јула 2025.г.

3.     ЦС бр. 377 од 21. јула 2025.г.

4.     ЦС бр. 378 од 21. јула 2025.г.

5.     ЦС бр. 447 од 7. августа 2025.г.

6.     ЦС бр. 455 од 13. августа 2025.г.

7.     ЦС бр. 458 од 14. августа 2025.г.

8.     Е бр. 276 од 15. августа 2025.г.

9.     Објаве Б. Пантелића на друштвеној мрежи Х

10.  „Радар“, електронско издање, бр. 46 од 25. јануара 2025.г.

11.  Саопштење православних верника из Минхена

12.  Саопштење православних пароха из Минхена од 13. фебруара 2025.г.

13.  „Вечерње новости“, електронско издање, 13. фебруар 2025.г.

14.  „На сваком кораку се види да Црква подржава студенте, али не и црквени врх“, портал „Н1“, 5. март 2025.г.

15.  Видео запис „Постоји материјал за озбиљну истрагу о деловању патријарха“, „Радар форум“, 12. мај 2025.г.

16.  Видео запис подкаста „Педер, поп и правник“ од 3. јуна 2025.г.

https://www.youtube.com/watch?v=UMcwH__M_BU 

17.  „Danas“, електронско издање, 30. јун 2025.г.

18.  Архијерејско намесништво београдско прво бр. 312 од 3. јула 2025.г.

19.  Акт протонамесника Борише Шањића бр. 148 од 2. јула 2025.г.

20.  Допис протонамесника Борише Шањића од 2. јула 2025.г.

21.  „Данас“, електронско издање, 30. јун 2025.г.

22.  Б. Пантелић, Одговор Патријарху српском од 31. јула 2025.г.

23.  Видео запис ТВ „Н1“ од 7. августа 2025.г. https://www.youtube.com/watch?v=GYNlnxkIH4o 

24.  Б. Пантелић, „Моје саслушање пред Црквеним судом (неправилности и снимак)“, портал „Теологија“, https://teologija.net/moje-saslusanje-pred-crkvenim-sudom/