Линк је копиран

Сунчаник инфо

03. 09. 2025.

Ово је највиши звоник Срема! Висок је 40 метара, стар скоро три века, а нико ни не слути где се налази

Иако је о њему доста писано и иако је реч о једној од најпознатијих светиња Фрушке горе, манастир Велика Ремета заправо је прилично мистериозан. Историјских података о његовом настанку и околностима у којима је живео у првим вековима нема много, па о свему детаљније, али и колоритније говоре легенде краја.

Ипак, ништа од овога не умањује значај ове древне светиње. Напротив!

Задужбина Немањића?

Велика Ремета налази се у источном делу Фрушке горе. Скрила се дубоко у планини, на висини од око 270 метара, на месту које је највероватније сматрано светим још у древна времена. Одјек тога, крије се и у њеном имену. Слично као што је то случај са манастиром Мала Ремета, и Велика Ремета свој назив највероватније дугује пустињацима – еремитима који су овде у прошлости живели.

Није најјасније када је овај манастир настао. Легенда каже да га је подигао краљ Драгутин Немањић, на месту где је пао са коња и остао трајно хром. Са друге стране, први писани трагови о Великој Ремети потичу из 16. века – манастир се помиње у једном ферману султана Сулејмана Величанственог из 1543. а под тим именом могуће га је пронаћи у турским документима почев од 1562. године.

Један од најстаријих фрескописа на Фрушкој гори

Верује се да је изградња данашњег храма посвећеног Светом Димитрију започета још у 15. веку. Зидана од цигле и у основи крстобразна, ова цркве је имала све елементе тзв. „рашке школе“, али су је радови током каснијих векова претворили у потпуно баркону грађевину каква је данас.

Извесно је да је манастир живописан и споља и изнутра у 16. столећу. Нажалост, од тог фрескописа није много остало. У унутрашњости су сачувани тек трагови, али су на спољним зидовима храма, чак и данас, уочљиве три представе – Светог Димитрија, Богородице са Христом, као и три неидентификоване светачке фигуре. Захваљујући овоме, Велика Ремета место је где можете видети остатке једног од најстаријег фрескописа на Фрушкој гори.

Манастир је током векова дограђиван и мењао је изглед. Подигнути су конаци који су га уоквирили са све четири стране. Изграђене су две капеле посвећене Светом Јовану Крститељу и Успенију Пресвете Богородице.

Ипак, Велика Ремета данас је најпрепознатљивија по звонику који је цркви придодат 1735. захваљујући наруџбини браће Јакова и Андреје Андрејевића из Сремских Карловаца. Изградио га је немачки мајстор Јоханес Вилхелм, а са својих осам спратова и 38.6 метара висине (са крстом око 40 метара) суверено је владао фрушкогорским крајоликом.

Чак и данас, реч је о највишем зиданом торњу у читавом Срему.

Први путопис у историји српске књижевности

За Велику Ремету везана је и једна занимљивост из света књижевности. Наиме, почетком 18. века, у овом манастиру је боравио Јеротеј Рачанин, српски писац и преписивач црквених књига. Управо на овом месту, он је 1721. написао своје „Путешествије ка граду Јерусалиму“, дело које се води као први путопис у српској књижевности.

Све до 1941. у Великој Ремети се чувао један од најзанимљивијих иконостаса у читавој Војводини.

Уобичајно је да олтарску преграду ради један уметник и да иконе на њој представљају јединствену целину, духовну, колико и стилску. То није био случај са иконостасом у Великој Ремети! Њега су чиниле иконе не само различитих мајстора, већ и из различитих временских периода, па и уметничке вредности.

Најстарије, престоне иконе, потицале су из 17. века и на Фрушку гору су, заједно са многим другим црквеним драгоценостима, дошле из манастира Раковица крај Београда, са Другом сеобом Срба 1739. године. Биле су дар из царске Русије и дела најпознатијих тамошњих мајстора тог времена – Тихона Иванова, Спиридона Виригорјева, Јована Максимова и Леонтија Стефанова. Иконе у другим зонама иконостаса нису биле потписане, па се нису знали њихови аутори, а сматране су и за млађе и мање уметничке вредности.

Нажалост, овај необични иконостас страдао је током Другог светског рата. Преживели делови, као и преостале иконе данас се чувају у Музеју српске православне цркве у Београду и Галерији Матице српске у Новом Саду, док се у Великој Ремети налазе само Спаситељева икона непознатог аутора, као и Богородица са Христом коју је урадио Леонтије Стефанов.

Иконостас који данас постоји у манастиру новијег је датума.

Страдање – током рата и после…

Није било војске, од Турака на овамо, која је прошла Сремом а да, у мањој или већој мери, није донела разарање Великој Ремети. У својој дугој историји манастир је страдао неколико пута, али се ништа не може поредити са уништењем које је преживео током Другог светског рата. Тада је опљачкан, братство је протерано, а конаци спаљени и делом срушени.

Ситуација се није поправила ни након 1945. Рушевине су коришћене као обор за стоку, а овде су једно време били смештени и кажњеници који су радили на изградњи оближњег пута. У наредним годинама манастирски комплекс служио је као ђачко одмаралиште. У том периоду изведени су и први радови на обнови и заштити здања, али је реконструкција манастира у целини извршена тек 1982. године.

Што се тиче духовног живота, он је поново успостављен 1971. доласком првог монаха Данила који је касније постао и први послератни игуман Велике Ремете. Од тада траје постепена обнова ове светиње.

Данас, са својим древним манастиром, бајковитим вртом, језерцетом и репликом Витлејемске пећине, ушушкана у зеленило, цвркут птица и зујање пчела са оближњих кошница, Велика Ремета поново је један од најлепших манастирских комплекса на Фрушкој гори.

А када се са старог, горостасног торња огласе звона, одјекује цео Срем… баш као некада.

Извор: istorijskizabavnik.rs