Зависећи искључиво од (новчане) подршке народа, премда и околности које су успоравале изградње Саграде фамилије (илити Свете породице), након скоро века и по човечанство ће коначно добити дуго ишчекивану највишу цркву на свету, високу свега 172,5 метра. Била би она и виша, али је сам Гауди сматрао да грађевина не треба да премашује врх барселонског брда Монжуик (што у преводу значи „Планина Јевреја“), које је високо 177 метара.
Међутим, због самог изледа базилике, читав пројекат је одувек изазивао опречна мишљења, премда не у првих годину дана, односно од полагања камена темељца (1882) и плана да се зида по првобитном пројекту архитекте Франсиска де Пауле дел Виљара, а који је био смењен са задатка због „техничких разлика око цене материјала“. Идеја за подизањем катедрале настала је пак још 1866. године, када је шпански трговац књигама Хосе Марија Бокабела основао верско друштво посвећено Светом Јосипу, а које је 1881. године купило земљиште за цркву. Тада је тај кварт сматран малтене предграђем, да би убрзо потом постао сам центар око ког је Барселона почела да се развија и шири.
Наиме, након неуспеле сарадње са Виљаром, колико 1883. на сцену наступа тридесетједногодишњи Антони Гауди који је првих деценија уз Саграду фамилију успевао да пројектује и друге значајне грађевине (попут палате Гуељ, кућа Калвет, Батљо, Мила, парка Гуељ и сл.), да би се цркви у потпуности посветио од 1914. године па све до неочекиване смрти. Гаудија је ударио трамвај, услед чега је изгубио свест, те је, услед свог запуштеног и непрепознатљивог изгледа био послат у болницу за сиромашне у којој је три дана касније (10. јуна) и преминуо.
Саграда фамилија је, осим што је неисцрпна тема фасцинације и расправа, често и један од главних „актера“ у филмовима/серијама и књигама, захваљујући чему мало ко није чуо за ову грађевину или нема представу како она изгледа.
„Тело цркве заклањају три огромен фасаде. С источне стране, живописна фасада Рођења (Исуса Христа) уздиже се као висећи врт из ког избијају разнобојне биљке, животиње, воће и људи. У оштром контрасту, на западној страни Страдања стоји једноставан костур од грубог камена, исклесан тако да подсећа на жиле и кости. На јужној страни, фасада Славе увија се нагоре у хаотичном сплету демона, идола, грехова и порока, који коначно уступају место симболима узнесења, врлине и раја на једном врху“, описано је у књизи „Порекло“ Дена Брауна (2018), који је део (кључне) радње сместио управо у храму „чији се гроздови прозрачних торњева без икаквог напора пењу у шпанско небо“.
Како је Гауди био изражени верник, штавише аскетски религиозан, свој однос према духовном али и физичком свету око себе најбоље је дочарао управо Саградом фамилијом, како њеним спољашњим, тако и унутрашњим изгледом. Тако главни део светилишта висок је 70 метара и сачињен од „стубасте шуме“ коју је архитекта створио „као охрабрење уму да се врати мислима о најранијим трагачима за унутрашњим сопством, којима је шума служила као Божја катедрала“.
Ако не делите импресије овог шпанског уметника и визионара, који је Саграду фамилију стварао с намером да представља цркву будућности, онда и не чуди што ће је једни доживљавати „светим чудовиштем“, а други „сензуалном, спиритуалном и органском“ грађевином.
Како било, речима је тешко дочарати здање које има на хиљаде детаља, нарочито оних неуочљивих посетиоцима, али да ће свет добити ново чудо, то је неминовно. Месеци пред нама показаће да ли ће предвиђени рокови бити прекорачени (будући да постоје наводи да ће одређени декоративни детаљи и степениште радити до 2034. године), али и да ли ће Антони Гауди бити проглашен за свеца, за шта је процес, на основу декрета папе Фрање, покренут прошлог априла.
Поклапајући се са стогодишњицом његове смрти и завршетком куле Исуса Христа, Саграда Фамилија ће бити сведок невиђене прекретнице завршетком важног грађевинског изазова и признањем изузетног човека. Ова годишњица није само архитектонска прекретница, већ је и прослава, сећање и колективна почаст. Као део заједничког програма прославе Гаудијеве године, коју је прошлог маја представио Гаудијев савет, Саграда Фамилија организује низ сопствених догађаја у знак сећања на стоту годишњицу смрти архитекте, од јесени 2025. до Божића (25.12) 2026. године- наводи се на званичном сајту Саграде фамилије (www.sagradafamilia.org).
Извор: dnevnik.rs
Сунчаник информише, осветљава праве перцепције и даје објективан поглед на друштво, културу, образовање, веру и виртуелни свет.
0/400 карактера