На данашњи дан 1876. премијерно изведен „Српско-руски марш“ Петра Иљича Чајковског у Москви

17. новембра 1876. године, у московском концертном животу догодио се један изузетно емотиван и патриотски чин — премијера марша које ће свет и памтити под називом „Славјански марш“ Петра Иљича Чајковског.

Ова композиција, некада називана „Српско‑руски марш“, створена је у посвећеном контексту: уочи и током Српско‑турског рата, када су многи Руси осећали блискост и солидарност према православним Словенима на Балкану.

Сав приход је ишао за рањене у сукобима

Наручиоци Чајковског били су представници Руског музичког друштва, који су организовали добротворни концерт — сав приход је требало да иде за рањене у сукобу. Писао је марш веома брзо, током јесени 1876. године, на темељу словенског народног мелоса: у њему су препознатљиве српске песме, али и елементи руске химне „Боже, Царя храни!“

Премијера је одржана 5/17. новембра (по старом / новом календару) 1876. године, под диригентуром Николаја Рубинштајна и у оквиру симфонијског концерта Руског музичког друштва.

Публика је дочекала ново дело са експлозивним одушевљењем: како су сведочили савременици, након извођења уследио је бурни аплауз, многи су устајали, неки су скочили на седишта, уз повике „ура“ и „браво“. Марш је изведен и на бис.

Сама музичка структура марша поседовала је богат програмски наратив

Уводни део носи меланхоличну, тужну ноту — Чајковски користи две српске народне песме („Сунце јарко, не сијаш једнако“ и „Радо иде Србин у војнике“), које симболизују патњу Срба под турском влашћу.

Потом следи „релативна мажорна“ секција која представља окупљање руске подршке — мелодија као народна игра, а затим свечана интерполација руске царске химне.

У завршном делу марш прелази у тријумфални тон: музика симболизује долазак добровољаца и победу, а тема химне се понавља у свом најмоћнијем, оркестралном изразу.

Овај марш има дубоку симболичку тачку

Овај марш има дубоку симболичку тежину. Он није само концертно дело, већ музички акт солидарности — Чајковски је у њему показао саосећање са борбом Срба и нагласио пансловенску идеју једности.

Првобитни назив „Сербо‑руски марш на народно‑словенским темама“ јасно је указивао на намеру да се ово дело односи не само на Русе, већ и на Србе. Међутим, касније је у издању прихваћено име „Славјански марш“, које му је дало шире – словенско – значење.

После премијере, марш је постао веома популаран. Његова кратка, али снажна форма и духовна енергија освојиле су публику, а Чајковски је чак припремио аранжмане за клавир, чиме је омогућио да дело постане доступније широј публици.

С временом, „Славјански марш“ заузима важно место у канону Чајковског као једно од оних дела која носе и уметничку и историјску вредност — симболизујући не само музички таленат већ и његову способност да кроз ноте пренесе поруку братства, патње и победе словенских народа.

Извор: belcanto.ru, Filharmonikusok, Britannica

Опрема текста: kompasinfo.rs