Ратко Младић, некадашњи командант Војске Републике Српске, уснуо је у Господу, после петнаестогодишњег тамновања.

Упркос захтевима породице, државних власти Србије и патриотске српске јавности да му, после више можданих удара, буде омогућено лечење у Србији, тај захтев је одбијен, па је Младић преминуо у притворској јединици у Хагу.

Генерал Ратко Младић је рођен 12. марта 1943. године у селу Божиновићи, у општини Калиновик. Завршио је Војно-индустријску школу у Земуну, а Војну академију, Командно-штабну академију као први у класи.

Официрску каријеру започео је 1965. године у Скопљу, где напредује до начелника за наставу 3. војне области Југословенске народне армије /ЈНА/.

Почетком јануара 1991. године постао је помоћник команданта Приштинског корпуса, а крајем јуна исте године одлази у Книн. Почетком марта 1992. по наређењу начелника Генералштаба ЈНА Благоја Аџић са дужности у Книну одлази у Сарајево, где преузима дужност од генерала Милутина Кукањца и постаје командант 2. војне области ЈНА са седиштем у Сарајеву.

Тада је ванредно унапређен у чин генерал-потпуковника. Генерал Младић је 12. маја 1992. године, одлуком Народне скупштине Републике Српске, а на предлог председника Радована Караџића постављен за команданта Главног штаба Војске Републике Српске и на том положају је остао до 1996. године.

Редовно је унапређен у чин генерал-пуковника 24. јуна 1994. године.

Пензионисан је 28. фебруара 2001. године указом тадашњег председника СР Југославије Војислава Коштунице.

Носилац је Ордена за војне заслуге са сребрним мачевима, Ордена Народне армије са сребрном звијездом, Ордена за војне заслуге са златним мачевима и Ордена братства и јединства са сребрним венцем.

Хашко тужилаштво га је 1995. године оптужило за ратне злочине у БиХ, а ухапшен је 26. маја 2011. године у Лазареву код Зрењанина, након чега је изручен Хашком трибуналу. Судски процес против генерала Младића почео је 3. јуна 2011. године, а у јулу 2022. године осуђен је на доживотну казну затвора због наводног геноцида и злочина против човечности у БиХ.

Још један Србин који је умро у Хагу

Генерал Ратко Младић, за већину Срба велики патриота. Генерал Младић је још један Србин осумњичен, оптужен и пресуђен у хашком трибуналу 1995. године на доживотни затвор по 10 од 11 тачака оптужнице, укључујући наводни геноцид у Сребреници.

Младић је казну служио у притворској јединици у Шевенингену, а његов живот је дужем временском периоду био угрожен болешћу.

Одбијање Хага да пусти Младића на лечење уз породицу многи су тумачили као накнадну пресуду да буде осуђен на смрт.

Активни учесник догађаја током распада Југославије постаје лета 1991. Тада је био командант Деветог корпуса ЈНА у Книну, у Хрватској. Био је генерал и командант Војске Републике Српске од 1992. до 1996. године, а априла 1992, као последњи ратни командант босанских Срба ванредно је унапређен у чин генерал-потпуковника и одмах је постављен за начелника штаба и уједно заменика команданта у команди Друге војне области ЈНА у Сарајеву.

На ту дужност ступио је 10. маја 1992. године. Генерал Младић је 12. маја 1992. године, одлуком Народне скупштине, а на предлог др Радована Караџића, постављен за команданта Главног штаба Војске Републике Српске и на том положају је остао до 1996. године. Редовно је унапређен у чин генерал-пуковника 24. јуна 1994.

Новембра 1996. године, указом тадашње председнице Републике Српске Биљане Плавшић, генерал Ратко Младић смењен је са места команданта Главног штаба ВРС и није именован за начелника Генералштаба, под притсиком међународне заједнице и Хашког трибунала.

Званично, његова војна каријера у ВРС завршава се половином 1997. године, док незванично официр ВРС остаје све до пензионисања, 7. марта 2002, када указом председника Републике Српске „престаје професионална војна служба генерал-пуковника Ратка Младића“.

Међутим, генерал Младић је имао статус активног војног лица и у СРЈ, све док указом председника СРЈ Војислава Коштунице није пензионисан 28. фебруара 2001. године. Пензију је уредно примао до новембра 2005, када му је, под притиском западних земаља и све учесталијих захтева Хашког трибунала за изручењем, она укинута.

Сва непокретна имовина замрзнута му је ступањем на снагу Закона о замрзавању имовине хашким бегунцима, усвојеног у парламенту Србије и Црне Горе, 7. априла 2006. године.

Ухапшен је и изручен хашком трибуналу маја 2011. године.

Тадашња министарка Снежана Маловић је, медијима, између осталог, саопштила: „Србија је испунила своју међународну и моралну обавезу и доказала да смо људи од речи.“

Потпредседница Скупштине Србије Марина Рагуш изјавила је данас, поводом смрти генерала Ратка Младића, да је држава Србија уложила максималне напоре да своје последње дане генерал Младић проведе на палијативној нези у Београду и да је урадила све да макар мало достојанства и утехе на крају пружи његовој породици. 

Председник Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик изјавио је саучешће породици генерала Ратка Младића, који је преминуо у Хагу, и навео да је свима тешко пала његова смрт, али да Република Српска (РС) неће заборавити његову улогу.

Младић, к’о Младић! Стално у покрету и неустрашив. Хладнокрван и сталожен по обичају. Једанпут смо били испред усташких положаја на Прокљанском језеру. Он каже: ’Лијо, имаш ли гаће да се купамо!’ Није ми било до купања, већ до јела, а Младић бућ у воду, па час на леђа, час плива другим стилом. Престани са пливањем, вичем Младићу, преко су усташе, могу да нас виде и гађају… Када се Младић добро искупао и обукао, домаћин је спремио рибу. Посматрао сам Младића и мислио да у својој каријери нисам срео храбријег официра. И касније сам се уверио да је тај човек ’оперисан’ од страха. Молио сам га доцније да се чува, јер ако се ми чувамо и Бог ће нас чувати…

— Славко Лисица о Младићу

Генерале, Бог да Ти душу прости!

Аутор: Сунчаник инфо