Премијер Албаније Еди Рама већ годинама шаље поруке које би у свакој озбиљној држави изазвале најмање дипломатски протест, ако не и прекид односа. Подсјетимо, 2019. године он је на свом Фејсбук профилу објавио видео клип уз поруку – „Црна Гора, Македонија и Косово албанске“. Неколико година раније, приликом званичне посјете Подгорици, пред тадашњим премијером Душком Марковићем, изјавио је да се у Црној Гори осјећа као у Албанији. Да не знамо о коме је ријеч и каква је спољна политика Албаније, можда би наивно и помислио неко да је ријеч о нашем гостопримству и лијепој поруци од стране албанског представника.

Да све не остане само на томе, 2023. године Рама је на једном панелу изјавио да би у случају балканских сукоба „Црна Гора могла да се прави мртва на плажи“. И заиста, управо то Црна Гора данас ради – прави се мртва.

Видео: x.com

Албанци могу да говоре да је Црна Гора албанска, Хрвати да присвајају Боку Которску, да траже плоче, домове културе и све што није за небо свезано – а државни врх у Подгорици на све то ћути. Хрвати могу да славе Олују и да Радман Грлић негира Лору, а наш државни врх да их још заљубљено гледа и да им кличе. Да им кличе „ОПРОСТИ НАМ, ДУБРОВНИЧЕ!“. Када хрватска трибина скандира „Убиј Србина“ на утакмици, на којој присуствује и предсједник Црне Горе, онда нам жалосни медији објашњавају да то „нема везе са нама“. Али има. Итекако има. Мада, можда и нема, ако су и они прихватили да је Црна Гора албанска. Само је вријеме онда да нам то отворено и кажу, те да коначно не морамо нашег премијера и предсједника да плаћамо ми, него да их плаћају Хрватска и Албанија.

Интересантно је да ако би предсједник Србије Александар Вучић изговорио оно што је историјска чињеница – да је Црна Гора српска земља – у Подгорици би настала паника. Медији би данима брујали о „малигном утицају Србије“. Ипак, када Еди Рама каже да је Црна Гора албанска, то није проблем. Када Хрвати шаљу отворене претензије, то се прогута. Када Албанија, Хрватска и такозвано Косово потписују декларацију о „одбрани и безбједности“, нико у Црној Гори не поставља једино логично питање: против кога се та одбрана гради? Шта се кува на брдовитом Балкану? И на крају – гдје је наше мјесто.

Наши су преци учили да је образ изнад свега, да се за чојство и јунаштво вриједи жртвовати. А данас? Образ је већ одавно продат. Црна Гора није више ни мртва – већ жалосно жива, једва жива.

Докле ће ово понижење да траје? Ако ко од сусједа и дијели нашу територију, онда то није Србија. Рама је тај који говори да је Црна Гора албанска, Хрвати су ти који мисле да и они имају свој дио колача. Уосталом, двољно је нама Цетиње са околином, а ни тамо не би сви стали нити би сви били позвани. Цетиње би се, додуше, онда вјероватно самовољно припојило некоме, коме год, само док није Србија.

Данашњи властодршци спремни су да нас претворе у позорницу за туђе и своје личне интересе. Црна Гора данас није нападнута споља. Она је изнутра сломљена, предата, понижена. И само једно питање остаје: хоћемо ли се коначно пробудити или ћемо наставити да лежимо на плажи, правећи се мртви – као што нам је Рама већ прописао судбину?

Извор: in4s.net