Дана 15. децембра 2025. г. Канцеларија Високог комесара Уједињених нација за људска права објавила је саопштење за јавност на својој веб страници у којем су стручњаци Уједињених нација изразили озбиљну забринутост због ескалације законодавних и административних мера против Естонске православне хришћанске цркве (раније Естонске православне цркве Московске патријаршије – прим. прев.). Ово су изјавили независни стручњак УН Д. Катругалос, специјални известилац УН за слободу вероисповедања или уверења Н. Ганеа и специјални известилац УН за права мањина Н. Левра.
У документу се наводи да ове радње могу представљати неприхватљива ограничења верских слобода и права мањина.
„Забринути смо што недавни кораци које су предузеле естонске власти – од законских измена до административних одлука – изгледа да несразмерно утичу на једну одређену верску заједницу“, нагласили су стручњаци. Такође су приметили да су „канонска припадност, црквена јерархија и духовна опредељеност саставни делови верске слободе и да су у потпуности заштићени међународним правом“.
Стручњаци су указали на амандмане на Закон о Црквама и верским заједницама, на судску пресуду из маја 2025. године и на јавне изјаве којима се оспорава канонска припадност Естонске православне хришћанске цркве, што, како кажу, ствара ризик од стигматизације највеће хришћанске вероисповести у земљи, важне институције и за етничке Естонце и за значајну рускофону заједницу у Естонији.
Изразили су забринутост због престанка државног финансирања Естонске православне хришћанске цркве и њеног искључења из консултација. Рестриктивне одлуке о дозволама боравка које утичу на свештенство и ослањање на „неоткривене процене безбедности“ такође изазивају забринутост. „Национална безбедност није дозвољена основа за ограничавање слободе вероисповедања или уверења“, навели су стручњаци, подсећајући на члан 18 Међународног пакта о грађанским и политичким правима и члан 9 Европске конвенције о људским правима. У том смислу, нагласили су да сва ограничења морају бити оправдана строгим поштовањем свих људских права, као што су и пропорционалност, нужност и недискриминација.
Стручњаци су посебно навели чиниоце као што су изненадни раскид дугорочног уговора о закупу са Естонском православном хришћанском црквом, „значајно и необјашњиво повећање премија осигурања“ за манастир Пухтица и „протеривање или де факто уклањање високог свештенства без прописног поступка“. „Такве радње ремете нормалан верски живот и ризикују поткопавање аутономије коју гарантује слобода вероисповедања или уверења“, наводи се у саопштењу за штампу.
У сопштењу на веб страници Канцеларије високог комесара УН за људска права такође се напомиње да, иако су амандмани на Закон о Црквама и верским заједницама израђени у општим цртама, они су били оправдани и примењују се у пракси готово искључиво у вези са историјским канонским везама Естонске православне хришћанске цркве са Московском патријаршијом. Чак и пре него што је закон усвојен, стручњаци сматрају да су одређена владина тела створила „конфликтно окружење“ неспојиво са обавезом државе да остане неутрална у питањима вере или уверења.
Стручњаци су поздравили одлуку председника Алара Кариса да не потпише амандмане и да их поднесе Врховном суду на уставну преиспитивања. Такође су позвали естонске власти да обуставе административне и судске поступке против Естонске православне хришћанске цркве док се провера уставности не оконча и да започну свеобухватне консултације са верским и етничким заједницама.
С руског превео протођакон Радомир Б. Ракић
Извор: patriarchia.ru