Ватикан је потврдио своје противљење промени пола, родној теорији и сурогат родитељству, као и абортусу и еутаназији, четири месеца након што је дао благослов за истополне парове. Ватиканска Канцеларија за доктрину вере објавила је декларацију “Dignitas infinita” у којој одбацује промену пола, сурогат родитељство и теорију рода и даје смернице о овим добро познатим и новим темама. У декларацији се наводи да “било каква интервенција промене пола, по правилу, ризикује да угрози јединствено достојанство које је особа добила од тренутка зачећа”, преноси Ројтерс.

Католичка црква је позвала на одбрану људског достојанства од тренутних претњи и у суштини је одбацила сурогат мајчинство. Такође се држи свог строгог “НЕ” абортусу и еутаназији, исто као и у случају промене пола, осим медицинске корекције абнормалности. Она свој став у документу „Dignitas infinita“ (Бескрајно достојанство), објављеном у понедељак (8.4.2024.) у Ватикану, оправдава дужношћу да брани од Бога дато људско достојанство.

Опсежној декларацији на 25 страница претходило је пет година припремних радова. Аутор је централна установа за очување и даљи развој католичких догми, Дикастериј за верско учење у Ватикану под кардиналом Виктором Фернандесом, уз изричито одобрење папе Фрање. Документ је заснован на библијском учењу да је човек створен по лику Божјем, на опште обавезујућим етичким принципима и на Универзалној декларацији о људским правима из 1948. године.

У новом тексту Ватикан позива државе и владе да бране аутентичну идеју људског достојанства. „Дужност држава је не само да га штите, већ и да обезбеде услове неопходне да би се људско достојанство развијало у холистичком унапређивању људске личности. Поштовање људског достојанства је „неопходна основа за постојање сваког друштва које тврди да почива на праведном закону, а не на сили“. „Црква проповеда, унапређује и чини себе гарантом људског достојанства“, наводи се у документу.

Смртна казна, упропашћавање животне средине и сексуална експлоатација

Декларација садржи свеобухватан приказ повреда људског достојанства с гледишта Католичке цркве. Пре свега, „друштвена зла“ као што су израбљивање, смртна казна, рат и упропашћавање животне средине помињу се у читавом свом спектру и драматици. Као посебно актуелне теме издвајају се сиромаштво и неправедна расподела добара, али и патња миграната и трговина људима. О сексуалном злостављању се такође говори, не само као о проблему за саму Цркву.

Под насловом „Насиље над женама“ у документу је посебна пажња посвећена не само физичком и сексуалном насиљу над женама, већ и недостатку правне једнакости жена, неједнаким платама и изгледима за каријеру, сексуалној експлоатацији и присилном абортусу. Такође су обрађени проблеми као што су полигамија и злочин фемицида.

Ратови су увек „пораз човечанства“, каже се у ватиканској декларацији и наставља: ​​„Ниједан рат није вредан суза мајке кад види своје дете осакаћено или мртво; ниједан рат није вредан губитка живота, чак ни једног јединог живота створеног по слици и прилици Творца“. Ипак, постоји „неотуђиво право на самоодбрану“, као и „одговорност да се заштите они чија је егзистенција угрожена“.

Репродуктивна медицина и трансродност

Међутим, нека новија догађања у области сексуалне и репродуктивне медицине такође се наводе као претње људском достојанству. Ово се посебно односи на сурогат мајчинство и све популарније анатомске модификације полних карактеристика с циљем промене пола.

По питању трансродности, у декларацији се наводи да „сваки поступак промене пола обично ризикује да угрози јединствено достојанство које људско биће поседује од тренутка зачећа“. Једини могући изузетак, наводи се у саопштењу, јесу случајеви у којима „лице са гениталним аномалијама присутним при рођењу или касније у развоју може изабрати да добије медицински третман како би исправило те аномалије“.

Када је реч о сурогат мајчинству, текст још једном наглашава негативан став Католичке цркве. Ова пракса нарушава и достојанство детета и достојанство жене која носи дете у име других. Дете постаје „обичан објект“, а мајка која носи „одваја се од детета које расте у њој и постаје само средство, подложно профиту или произвољним жељама других“. Ово је у супротности са „основним достојанством сваког људског бића и његовим правом на то „да увек буде препознато као ‘ја’ и да се никада не користи као инструмент за било шта друго.

Критика родне (џендер) теорије

Црква је критична према настојању родне теорије да негира постојање биолошких полова. Реч је о „фундаменталној разлици“ о којој се каже: „У пару мушкарца и жене она доноси задивљујућу узајамност и стога је извор тог чуда које не престаје да нас задивљује, а то је долазак нових људских бића у свету.”

Према документу, човек је увек „недељива супстанца” чије је достојанство неотуђиво. Ово важи и за нерођено дете, човека без способности разлучивања, старије слабашне људе, лица у смртној агонији или лица са менталним инвалидитетом. Човеково достојанство остаје „изван свих околности“ и никада не може зависити од процене способности да зна или да слободно делује.

Извор: Новости.рс

Насловна фотографија: Simone Savoldi