Пре 85 година, у раним јутарњим часовима 17. августа 1941. године, Београђане који су прелазили преко Теразија затекао је застрашујући и суров призор. На централним градским бандерама висила су тела петорице српских родољуба, које су немачки окупатори претходно ликвидирали у знак одмазде због пружања отпора и спречавања саботажа.

Имена страдалих хероја – ученик Милорад Покрајац, кројачки радник Јован Јанковић, обућар Светислав Милина, као и земљорадници Велимир Јовановић и Ратко Јевић – остала су трајно урезана у историју престонице. Они су прво изведени у унутрашње двориште злогласног затвора Гестапоа где су стрељани, а потом су њихова тела превезена на Теразије и јавно изложена. Нацисти су овим чином желели да посеју страх међу грађанима, а контраст између суровог призора и околних пропагандних плаката са сценом коњских трка и паролом „Снага кроз радост“ додатно је наглашавао монструозност окупационог режима.

Главни организатор овог злочина у центру Београда био је СС мајор Карл Краус, тадашњи шеф бергадског Гестапоа, уз подршку шефа Управе града Београда Драгија Јовановића. Поред застрашивања становништва, циљ ове сурове акције био је и вршење политичког притиска да се што пре формира влада Милана Недића.

Данас, када се обележава 85 година од овог трагичног догађаја, Споменик обешенима на Теразијама – упечатљиви црни обелиск висине четири метра, рад вајара Николе Јанковића подигнут код Игуманове палате 1983. године – и даље стоји као вечни подсетник на жртву коју су Београђани поднели у борби за слободу током Другог светског рата.

Извор: kompasinfo.rs

Насловна фотографија: Историјски архив Београда