Прича о манастирима Фрушке горе не би била потпуна да се у њу не уврсти и једна локација, која заправо није ни манастир, нити се налази на Фрушкој гори. У питању је Музеј Српске православне цркве у Београду.
Музеј Српске православне цркве више је од „обичног“ музеја. Он је чувар сећања на вековну борбу за опстанак нашег народа на овим просторима. Његови експонати приповедају о историји цркве и религије, али и о истинској духовности и снази вере која и данас зрачи из сваког изложеног предмета. Посетити ово место зато значи кренути у откривање прошлости свакога од нас.
Музеј данас чува непроцењиве експонате, који сведоче о вековима вере, уметности и истрајности, а посебно поглавље ове ризнице исписано је управо благом фрушкогорских манастира.
Смештен у згради Патријаршије, монументалном делу архитектуре из 1935. године, овај музеј је више од пуке „колекције старина“. Он је ризница духовног наслеђа, сведок бурне, али постојане историје Срба, али и хроничар збивања и догађаја, који су вековима обликовали идентитет, културу и веру нашег народа.
Сама историја музеја Српске православне цркве бурна је и тешка. Идеја о сакупљању и излагању црквеног блага јавила се још средином 19. века. Историја бележи да је прва организована поставка сакралних и уметничких предмета у Србији под називом „Художествена хранилница“ отворена за јавност 1858. у згради Београдске митрополије.
Ипак, за озбиљнију систематизацију било је потрено да прође још времена. Одлуку о оснивању музеја донео је Свети Архијерејски Сабор 1927. Тачно десет година касније ова институција је устројена и било је предвиђено да се налази у Конаку кнегиње Љубице.
Ратни догађаји и велико страдање које је црква прошла у том периоду отежали су рад музеја, а промењене послератне околности промениле су и сам концепт и локацију ове институције. Музеј је тако званично отворен за јавност тек 1954. али не у Конаку, већ у згради Патријаршије, која је у међувремену постала уточиште и склониште за многобројне светиње и драгоцености из цркава и манастира, који су страдали током Другог светског рата.
Тешко је издвојити шта је оно што посетилац Музеја Српске православне цркве треба да види. Ова институција данас чува око 30 хиљада експоната, разврстаних у више збирки, од којих је већина јединствена и толико важна (како историјски, тако и духовно) да нема цену.
Неки од највреднијих експоната, попут иконе Богородице Страдалне за коју верници кажу да је чудотворна и пред којом се и данас моле, долазе управо са Фрушке горе. Ту су рукописне и штампане књиге, литургијски предмети и реликвије, збирка црквеног текстила, али и црквени мобилијар, иконе, као и делови иконостаса.
Међу најсјајнијим експонатима који су уточиште пронашли далеко од фрушкогорских светиња су: монументални Крст са Распећем из иконостаса Велике Ремете, круна са моштију Светог Стефана Штиљановића из Шишатовца, епитрахиљ из Крушедола, медаљон са ликом Исуса чуван на моштима Светог Теодора Тирона у Новом Хопову, као и читав низ јединствених предмета који не потичу оригинално из фрушкогорских манастира, али су се тамо чували све до Другог светског рата попут плаштанице краља Милутина, свечане одоре кнеза Лазара, као и надалеко познате Јефимијине Похвале кнезу Лазару, која се чувала у манастиру Врдник.
Највећи број експоната који се данас чува у овом музеју прешао је дуг пут. Неки од највреднијих од њих потичу из „старе Србије“. Бежећи пред освајачима, а посебно приликом сеоба, монаси су их носили са собом, па је велики део њих у неком моменту завршио у манастирима Фрушке горе. Тако се десило да „српска Света Гора“ и манастири попут Крушедола, Јаска, Велике Ремете или Новог Хопова постану вишевековни чувари духовног и културног идентитета свих Срба.
Нажалост, 20. век донео је нову опасност… Током Другог светског рата, Фрушка гора припојена је Независној држави Хрватској, а манастири су били ти који су се први нашли на мети усташких хорди – паљени су, разарани и пљачкани, па је огроман број црквених предмета завршио у Загребу. Након рата, део тог блага је донет у Београд. Ако је то било могуће, предмети су враћани манастирима у којима су се налазили пре рата. Ако није, поверени су на чување Музеју Српске православне цркве, где се и данас налазе и проучавају.
Уколико желите да посетите музеј Српске православне цркве, ево неколико сервисних информација – музеј се налази у згради Патријаршије у Београду, на адреси Кнеза Симе Марковића 6, преко пута Саборне цркве. Отворен је од понедељка до петка од 9 до 16 часова, а осим викендом, не ради ни у дане великих црквених празника.
Извор: istorijskizabavnik.rs